Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Преноси се од 'Укбе бин 'Амира ел-Џухенија, Аллах био задовољан њиме, да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Онај ко наглас учи Кур'ан је попут онога ко јавно удељује молистињу, а онај ко у себи учи Кур'ан налик је ономе ко у тајности даје милостињу.”
رواه أبو داود والترمذي والنسائي
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам у овом хадису појашњава да је онај ко наглас учи Кур'ан сличан ономе ко удељује милостињу јавно пред свима. Исто важи и обратно, онај ко учи Кур'ан тихо личи ономе ко у тајности даје милостињу.
Алија је рекао: "Када бих чуо нешто од Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, Узвишени би ми дао да од тога имам користи онолико колико би Он хтео. А када би ми неко од асхаба нешто рекао, затражио бих од њега да се закуне. Када се закуне, поверовао бих му. Казао ми је Ебу Бекр, а он је рекао истину, да је чуо Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега,да каже: "Нема ниједног роба који учини грех, а затим узме абдест, клања намаз, и затражи опрост од Аллаха, а да му Он неће опростити.“ Затим је проучио следећи ајет: "И за оне који се, када грех почине или кад се према себи огреше, Аллаха сете и опрост за грехе своје замоле." (Алу Имран, 135.)
رواه أبو داود والترمذي والنسائي في الكبرى وابن ماجه وأحمد
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас обавештава да нема ниједног роба који ће починити грех, а потом у потпуности узети абдест, клањати два реката са намером покајања од тог греха, те затражити опрост, а да му га Узвишени неће опростити. Аллахов Посланик, Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је потом проучио следећи ајет: "И за оне који се, када грех почине или кад се према себи огреше, Аллаха сете и опрост за грехе своје замоле – а ко ће опростити грехе ако не Аллах? – и који свесно у греху не устрају.“ (Алу Имран, 135.)
Од Ебу Умаме ел-Бахилија, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је рекао: „Дошао је неки човек Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па је казао: ‘Шта мислиш о човеку који изађе у борбу желећи ратни плен и да га људи по добром спомињу? Шта је са њим?’ ‘Нема ништа од њега’, одговори му Посланик. Човек га је три пута то питао, а Посланик му је на исти начин сва три пута одговорио, те је након тога додао: ‘Узвишени Аллах прима само искрена дела и оно чиме се тражило Његово лице.’“
رواه النسائي
Неки човек је дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, те га је упитао о ономе ко изађе у битку желећи награду од Узвишеног Аллаха, а усто и да буде похваљен међу људима. Да ли му је то исправно? Посланик му је одговорио да никакве награде неће имати због тога што је својој намери да стекне Аллахову награду придружио још нешто. Човек је потом поставио још два пута исто питање, а Посланик му је исто одговорио. Након тога, Посланик му је скренуо пажњу на правило, а то је да Узвишени Аллах прима само она дела која су се искрено ради Њега урадила без икакве друге намере.
Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Од лепоте човековог ислама јесте да остави оно што га се не тиче.“
رواه الترمذي وغيره
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, појаснио је да се потпуна лепота ислама и потпуност веровања код муслимана огледају у његовом удаљавању од онога што га се не тиче, што га се лично не дотиче или што му није важно, као и од онога што му не користи, било у речима и делима, било у стварима вере или овога света које га се не тичу. Бављење стварима које човека не одређују може га одвратити од онога што га се тиче или га довести до онога чега треба да се клони, јер ће човек на Судњем дану бити одговоран за своја дела.
Од Абдуллаха бин Мес'уда, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Верник не вређа, нити проклиње, није вулгаран нити простак.“
رواه الترمذي
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас обавештава да прави верник не вређа људе по питању њиховог порекла, не проклиње их, није вулгаран нити је бестидан.
Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се да је рекао: „Чуо сам Аллаховог Посланика, нека су мир и благослов на њега, како каже: ‘Срце старца остаје младо у две ствари: у љубави према овом свету и у дугим надама.’“
رواه البخاري
Посланик, мир и благослов Божији били на њему, обавестио је да човек у старости слаби телом и стари, али његово срце остаје младо у љубави према две ствари: Прво: Љубав према овоме свету и тежња ка стицању што већег богатства. Друго: Жеља за дугим животом, продуженим временом за уживање у овоме свету и неговање дугих нада.
Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се да је Посланик, алејхисселам, рекао: „Често се сећајте уништитеља ужитака,“ што значи – смрти.
رواه الترمذي والنسائي وابن ماجه
Посланик, алејхисселам, подстакао је на често сећање на смрт, јер се њеним спомињањем човек подсећа на Ахирет. Смрт уништава љубав према овоземаљским ужицима у срцу, нарочито према забрањеним ужицима.
Од Абдуллаха ибн Омера, радијаллаху анху, преноси се да је рекао: „Не улазите у домове оних који су сами себи неправду чинили, осим плачући, из страха да вас не задеси оно што је задесило њих.“ Затим је Посланик, алејхисселам, наредио да се пожури, па је наставио док то место није остало иза њих.
متفق عليه
Посланик, алејхисселам, забранио је, када је прошао поред насеља Семуда, улазак у домове оних који су били кажњени због своје неправде. Забрана се односи на улазак или посету тим местима, осим ако особа улази са сузама и поуком у срцу, из страха да је не задеси исто оно што је задесило њих – Божија казна. Потом је Посланик покренуо своју животињу и пожурио све док није прошао тај простор.
Од Хузејфе, радијаллаху анху, преноси се да је рекао: „Били смо код Омера, радијаллаху анху, па је рекао: ‘Ко од вас је чуо Посланика, алејхисселам, како спомиње смутње (фитне)?’ Група је одговорила: ‘Ми смо га чули.’ Рекао им је: ‘Можда ви мислите на искушења која човек доживљава у својој породици и са својим комшијама?’ Они су рекли: ‘Да.’ Рекао је: ‘Оне се бришу молитвом, постом и милостињом. Али, ко од вас је чуо Посланика, алејхисселам, како спомиње смутњу која се таласа попут морских таласа?’ Хузејфа је рекао: ‘Људи су заћутали, па сам рекао: ‘Ја.’ Рекао је: ‘Говори, нека те Аллах благослови!’ Хузејфа је рекао: ‘Чуо сам Посланика, алејхисселам, како каже: „Смутње (фитне) ће припијати уз срце човека као што се простирка притије уз његово тело (док на њој лежи). Свако срце које подлегне једној смутњи добит ће црну тачку, а свако срце које их одбаци, добиће белу тачку. Тако ће срца (временом) постати двојака: једно потпуно бело попут глатког камена, које неће угрозити ниједна смутња док је неба и Земље (тј. док је света и века, односно заувек); и друго, црно, замућено, као преврнута посуда, које не препознаје добро нити одбацује зло, осим онога што је у складу с његовим страстима.“ Хузејфа је додао: „Рекао сам му (Омеру): ‘Између тебе и тих смутњи су затворена врата која ће ускоро бити разбијена', па је рекао: 'Сломљена или отворена, оца немао!? Ако су отворена можда се опет затворе.' Рекао сам му: 'Сломљена.' Рекао сам му хадис који није некаква сумњива прича. Ебу Халид је рекао: „Питао сам Са'да: ‘О Ебу Малик, шта значи ‘црно и замућено’? ‘Одговорио је: ‘Интензивно бело помешано са црним.’ Затим сам га питао: ‘Шта значи ‘као преврнута посуда’? ‘Рекао је: ‘То је посуда која је окренута наопачке.’“
رواه مسلم
Емирул-мумин, Омер ибн Ел-Хаттаб, радијаллаху анху, био је у присуству групе асхаба, па их је упитао: „Ко од вас је чуо Посланика, алејхисселам, како спомиње смутње (фитне)?“ Рекли су неки од њих: „Ми смо га чули како спомиње смутње.“ Омер, радијаллаху анху, рекао је: „Можда мислите на искушења којима човек бива изложен у својој породици – са својом женом и децом – због своје претеране љубави према њима и бриге за њих, или због заузетости њима, чиме пропушта многа добра дела, или због занемаривања својих обавеза према њима, попут испуњавања њихових права, њиховог васпитавања и подучавања. Исто тако, можда мислите на смутњу човека са својим комшијом и слично. Да ли на то мислите?“ Рекли су: „Да.“ Омер, радијаллаху анху, рекао је: „То су искушења која захтевају самоиспитивање, а нека од тих греха могу бити опроштени добрим делима, попут молитве, поста и милостиње.“ „Али, ко од вас је чуо Посланика, алејхисселам, како спомиње опште смутње, које су толико велике и раширене да потресају људе као што морски таласи потресају море?“ Људи су ћутали, па је Хузејфа ибн Јеман, радијаллаху анху, рекао: „Ја сам га чуо.“ Омер, радијаллаху анху, обрадовао се и рекао: „Нека је благословљен твој отац који је изнедрио таквог као што си ти. Реци!“ Хузејфа је рекао: „Посланик, алејхисселам, рекао је: ‘Смутње ће се појављивати и припијати уз страну и површину срца човека, као што се простирка чврсто припија уз бок онога који на њој спава. Њихова блискост и јачина остављају снажан траг на срцу. Ове смутње ће се понављати, једна за другом, и сваки пут испитивати срца. Срце које их прихвати, заволи их и дозволи им да се помешају са њим, попут пића које улази у организам, биће обележено црном тачком. Срце које их одбије биће обележено белом тачком.’“ Постоје две врсте срца: Срце чисто и бело, које је постојано у својој вери, чврсто у вези са иманом и потпуно очишћено од недостатака. Смутње нису успеле да се приљубе уз њега нити да оставе траг, као што се ништа не лепи за глатки камен. Такво срце ће бити заштићено од смутњи све док не сретне Узвишеног Аллаха. Друга врста је срце које је постало црно и измењено због смутњи, попут преврнуте или нагнуте посуде у којој се вода не задржава. Такво срце не прихвата добро нити мудрост. Не препознаје оно што је исправно, нити одбацује оно што је погрешно, осим онога што одговара његовим страстима и жељама. Хузејфа је рекао Омеру: „Те смутње неће се појавити током твог живота, јер између тебе и њих постоје затворена врата која ће ускоро бити разбијена.“ Омер је упитао: „Хоће ли бити разбијена? Aко би била отворена, могу поново да се затворе...“ Хузејфа је одговорио: „Не, она ће бити разбијена, и та врата су човек који ће бити убијен или ће умрети.“ Оно што сам споменуо је истинита и проверена вест, која не потиче из списа следбеника књиге, нити је заснована на мишљењу неког појединца. То је директно пренешено из речи Посланика, алејхисселам.
