Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Сваког дана човек је дужан поделити садаку, за сваки зглоб свога тела: да праведно пресудиш између двојице је садака, помоћи човеку да узјаше јахалицу, односно помоћи му да на њу натовари терет је садака, лепа реч је садака, сваки корак према џамији убраја се у садаку, и уклањање с пута онога што смета пролазницима јесте садака.“
متفق عليه
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, појашњава нам да је сваком пунолетном муслиману сваког дана обавеза дати садаку за сваки зглоб његових костију као добровољни чин захвалности Узвишеном Аллаху на здрављу и зато што му је омогућио да његове кости имају зглобове којима може обављати различите покрете попут савијања и исправљања. У хадису је појашњено да је садака сваки облик доброчинства и да није ограничена само на давање иметка. Примери томе су следећи: Садака је поправити однос међу завађенима, садака је помоћи ономе ко није у стању да се попне на јахалицу, или да натовари ствари, садака је свака лепа реч, попут зикра, дове, селама и сл., садака је сваки корак према џамији који се направи с циљем обављања намаза, и садака је да се уклони с пута све што смета пролазницима.
Преноси се од Ваила ел-Хадремија да је рекао: „Упитао је Селеме бин Језид ел-Џу'фијј, Аллах био задовољан њиме, Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега: ‘Аллахов Веровесниче, шта нам саветујеш да чинимо ако наши надређени траже од нас да извршавамо своје обавезе према њима, а сами не испуњавају своје обавезе према нама?’ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, се тада окрену од њега. Он га поново упита, а Посланик се опет окрену. Затим га је упитао други или трећи пут, па га је Ел-Еш'ас бин Кајс повукао. Рекао је: ‘Слушајте и покоравајте се. Они су одговорни за оно што су се обавезали, а ви за оно што сте се обавезали.’“
رواه مسلم
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, упитан је о вођама који траже своја права од људи, као што су послушност и покорност, а одбијају да испуне своје обавезе: да пружају правду, деле плен, исправљају неправде и успостављају ред и мир. Шта нам наређујеш да радимо са њима? Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, скренуо је поглед од њега, као да је презирао таква питања. Међутим, питалац га је поново упитао, а затим и трећи пут. Тада га је Ел-Еш'ас бин Кајс, Аллах био задовољан њиме, повукао како би му назначио да треба ћутати. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је на то одговорио: „Слушајте њихове речи и покоравајте се њиховим наредбама; јер они су одговорни за оно што им је поверено, а то су праведност и испуњавање обавеза према народу, а ви сте одговорни за оно што је вама поверено, а то су покорност, испуњење обавеза и стрпљење у невољама.“
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Заиста је вера лагана, без тегоба. Ко год у вери наваљује с додацима, вера га савлада. Зато се држите умерености (средине), а ако неко од вас не буде у стању неки посао обавити у потпуности, нека се труди колико може. Будите радосни, и помажите се јутром, крајем дана и једним делом ноћи."
رواه البخاري
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам појашњава да се вера ислам темељи на олакшању у свему, а поготово када је потреба у питању. Отежавање у верским делима доводи до слабости и неустрајавања на добрим делима, у потпуности или делимично. Након тога, Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас је подстакао на умереност, без попуштања у ономе што је наређено и без претеривања које се огледа у оптерећивању оним што се не може поднети. Уколико не буде у стању да изврши оно што се тражи у потпуности, нека се макар потруди да то приближно испуни. Аллахов Посланик је, осим тога, обавестио да ће огромну награду добити онај ко устраје на добром делу, макар било мало и макар не могао радити на најпотпунији начин. Немогућност да се ради најпотпуније, ако човек за то није одговоран, то не изискује умањену награду. С обзиром да је овај свет, заправо, само средство до оног будућег, Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам је наредио да устрајемо на ибадету тако што ћемо повести рачуна о три временска раздобља: 1. Јутро (الغَدْوَة), од наступа зоре па до изласка Сунца. 2. Други дио дана (الرَوْحَة), што почиње откако се Сунце помери са зенита. 3. Ноћ (الدُلْجَة). Њу треба искористити у потпуности или делимично. Радити добра дела током ноћи је захтевније од дана, те је због тога довољно искористити ноћ делимично.
Алија, Аллах био задовољан њиме, је рекао: Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, послао је једну војну јединицу и поставио човека из племена Енсар да их води, наредивши им да га слушају. Он се онда наљутио и рекао: „Зар вам Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, није наредио да ме слушате?“ Они одговорише: „Да, наредио је.“ Он рече: „Скупите за мене дрва.“ Они их скупише, а он рече: „Запалите ватру“. Они је запалише, а он им онда рече: „Уђите у њу!“ Они се уплашише и почеше да се држе један за другог, говорећи: „Бежимо к Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, од ове ватре!“ Наставили су тако све док се ватра није угасила и његова љутња није прошла. Када је ова вест стигла до Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, он је рекао: „Да су у њу ушли, не би изашли до Судњег дана. Послушност у добру је обавезна“.
متفق عليه
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, послао је војску и поставио човека из племена Енсар за команданта над њима, наредивши им да га слушају. Тада се командант наљутио на њих и рекао: „Зар вам Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, није наредио да ме слушате?“ Они рекоше: „Да, наредио је.“ Он им рече: „Онда вам наређујем да скупите дрва, запалите ватру и уђете у њу.“ Они скупише дрва и запалише ватру, али када је дошло време да уђу у њу, почеше да се гледају међусобно, преплашени. Они рекоше: „Ми смо следили Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, само да бисмо побегли од ватре. Зар треба да уђемо у њу?“ Док су тако говорили, пламен ватре се угасио, а љутња команданта се смирила. Када је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, сазнао за то, рекао је: „Да су га послушали и ушли у ватру коју су запалили, били би у њој кажњавани и не би изашли све док траје овај свет. Послушност створењу није обавезна када води у грех и супротна је заповестима Створитеља. Послушност је обавезна само у добру, а не у греху.“
Од Хузејфе, радијаллаху анху, преноси се да је Посланик, алејхисселам, рекао: „Биће владара који ће лагати и чинити неправду. Ко их потврди у њиховој лажи и помогне им у њиховој неправди, није од мене, нити сам ја од њега, и неће доћи до мог извора. А ко их не потврди у њиховој лажи и не помогне им у њиховој неправди, он је од мене, а ја сам од њега, и он ће доћи до мог извора.“
رواه أحمد
Посланик, алејхисселам, обавестио је да ће након његове смрти власт над људима преузети владари који ће лагати – говорити оно што не чине – и чиниће неправду у владавини. Ко се буде приближио таквим владарима, потврдио њихове лажи или им помагао у неправди, било делима, било речима, попут давања верских мишљења да би им се додворио или добио нешто од њих, Посланик је рекао: „Ја се одричем од њега, он није од мене, и неће ми прићи на извору Кевсер на Судњем дану.“ А ко не уђе код њих, не потврди њихове лажи и не помогне им у њиховој неправди, тај је од Посланика, а он је од њега, и такав ће му прићи на извору Кевсер на Судњем дану.
Ебу Бекрете, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је рекао: „Чуо сам Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да је рекао: ‘Неће успети народ који за владара изабере жену.’“
رواه البخاري
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, појаснио је да неће успети народ који преда власт и учини жену својим владаром у питањима судства, опште власти или министарства.
Од Османа ес-Шеххама преноси се да је рекао: „Ја и Феркад ес-Сабахи смо отишли до Муслима ибн Ебу Бекре, док је био на свом имању. Ушли смо код њега и упитали: ‘Да ли си чуо да је твој отац преносио хадис о смутњама?’ Рекао је: ‘Да, чуо сам да је Ебу Бекрете пренио да је Божији Посланик, алејхисселам, рекао: „Доћи ће смутње. Затим ће бити смутња у којој је онај ко седи бољи од онога ко ходи, а онај ко ходи бољи од онога ко жури. Ако се појави та смутња, нека онај ко има камиле оде својим камилама; онај ко има овце нека оде својим овцама; а онај ко има земљу (плац), нека буде на њој.“ Неко од присутних упита: „О, Аллахов Посланиче, шта мислиш о ономе ко нема ни камиле, ни овце, ни земљу?“ Рекао је: „Нека узме свој мач, удари га о камен и отупи га, а затим нека се спасава ако може да се спаси. Аллаху, да ли сам доставио? Аллаху, да ли сам доставио? Аллаху, да ли сам доставио?“ Тада је један човек рекао: „О Аллахов Посланиче, шта ако будем приморан и одведен на једну од страна у сукобу и једна ме страна удари мачем или ме погоди стрела и убије?“ Рекао је: „Он ће сносити и свој и твој грех и биће од становника Пакла.“
رواه مسلم
Осман еш-Шехам и Феркад ес-Сабахи упитали су Муслима, сина угледног асхаба Ебу Бекрета, радијаллаху анху, да ли је чуо од свог оца хадис од Посланика, алејхисселам, о смутњама и сукобима који ће се десити међу муслиманима. Он је одговорио: „Да, Посланик, алејхисселам, обавестио је да ће после његове смрти доћи смутње. У тим смутњама онај ко мирно седи и не учествује у њима бољи је од онога ко у њима ходи, али не тражи их нити се интересује за њих. А онај ко у њима ходи бољи је од онога ко ка њима жури, тражи их и учествује у њима.“ Затим је Посланик, алејхисселам, упутио оне код којих се појави смутња у њиховом времену и месту да, ако нађу склониште, прибегну њему. Ко има камиле које пасу, нека оде својим камилама; ко има овце које пасу, нека оде својим овцама; а ко има земљу и поље, нека се врати на своју земљу. Човек је тада упитао: „О, Аллахов Посланиче, шта ако неко нема уточиште у облику камила, оваца или земље?“ Рекао је: „Нека узме своје оружје, сломи га и онеспособи, а затим нека бежи и спаси себе и своју породицу, ако може да се спасе.“ Затим је Посланик, алејхисселам, три пута рекао: „Аллаху, да ли сам доставио? Аллаху, да ли сам доставио? Аллаху, да ли сам доставио?“ Човек је тада упитао: „О, Аллахов Посланиче, шта ако будем приморан да учествујем са једном од страна или група, па ме неко удари мачем или ме погоди стрела и убије ме?“ Рекао је: „Онај ко те убије понеће свој грех и твој грех и биће на Судњем дану од становника ватре.“
Од Енеса бин Малика, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је рекао: "Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, имао је најлепше карактерне особине.“
متفق عليه
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је имао најсавршенији карактер. Он, наиме, предњачи у свим његовим видовима као што су: леп говор, чињење добра, љубазност, суздржавање од наношења непријатности другима и толерисање туђих преступа.
Са'д бин Хишам бин 'Амир је рекао, када је ушао код Аише, Аллах био задовољан њоме: "Мајко правоверних, кажи ми нешто о моралу Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега.“ "Она је рекла: "Зар не учиш Кур'ан?“ "Учим“ , одговори он. "Његов морал је био Кур'ан.“, узврати му она.
رواه مسلم في جملة حديثٍ طويلٍ
Аиша, Аллах био задовољан њом, била је упитана о моралу Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па је дала језгровит одговор. Упутила је онога ко ју је питао на Кур'ан, казавши да је морал Аллаховог Посланика био оличење Кур'ана. Оно што Кур'ан нареди, по томе Посланик поступи, оно што забрани, тога се клони. Дакле, целокупна његова пракса била је заснована на Кур'ану.
