Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Од Абдуллаха ибн Мес'уда преноси се да је Посланик, алејхисселам, рекао: „Обављајте хаџ и умру узастопно, јер они отклањају сиромаштво и грехе, као што ковачки мех отклања нечистоћу са гвожђа, злата и сребра. А за примљен хаџ нема друге награде осим Раја.“
رواه الترمذي والنسائي وأحمد
Посланик, алејхисселам, подстакао је на стално обављање хаџа и умре, ако је то могуће. Њихово обављање постаје узрок уклањања сиромаштва и грехова, као и њиховог утицаја на срце, слично томе како дување ватре уклања нечистоћу са гвожђа и одваја примесе које нису његов део.
Од Абдуллаха ибн Омера и Ебу Хурејре, нека је Аллах задовољан њима обојицом, преноси се да су чули Аллаховог Посланика, алејхисселам, како са минбера говори: „Људи ће се заиста морати оканити напуштања џума-намаза, или ће им Аллах запечатити срца, па ће постати немарни.“
رواه مسلم
Посланик, алејхисселам, упозорио је са минбера на опасност напуштања џума-намаза и изостанка са џуме без оправданог разлога, било из немарности или лењости. Упозорио је да ће Аллах у том случају запечатити њихова срца тако да не виде истину. Тиме ће они постати немарни према узроцима добра, а њихова срца незаинтересована за покорност и богобојазност.
Од Ебул-Џа'да Ед-Дамрија, радијаллаху анху, који је био један од Посланикових другова, преноси се да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао: „Ко из немарности изостави три џума-намаза, Аллах ће му запечатити срце.“
رواه أبو داود والترمذي والنسائي وابن ماجه وأحمد
Посланик, мир и благослов нека су на њега, упозорио је на опасност напуштања џума-намаза, истичући да ће Аллах запечатити и прекрити срце ономе ко изостави џума-намаз три пута из немара, тј. без оправданог разлога, спречавајући да му добро допре до срца.
Од Ибн Омера, радијаллаху анху и његовим оцем, преноси се да је Божији Посланик, алејхисселам, рекао: „Верник ће бити у пространости своје вере све док не пролије крв која је забрањена.“
رواه البخاري
Посланик, алејхисселам, обавестио је да верник увек ужива у простору и ширини својих добрих дела, као и у нади у Божију милост, опрост и помиловање. Међутим, када убије некога чије је убиство забрањено, његова добра дела постају недовољна, јер не могу надокнадити тежину злочина и великог греха убиства.
Од Енеса ибн Малика, радијаллаху анху, преноси се: „Дошли су неки људи из племена Укл или Урејна и нису поднели климу Медине. Божији Посланик, алејхисселам, наредио им је да оду до камила и да пију њихову мокраћу и млеко. Они су пошли, и када су оздравили, убили су чобанина Посланикових камила и украли стоку. Вест о томе стигла је у раним јутарњим часовима, па је Посланик, алејхисселам, послао људе да их потраже. Када је Сунце изашло, довели су их. Наредио је да им се одсеку руке и ноге, да им се очи истерају, и да буду бачени на пусти терен, где су тражили воду, али им није дата.“ Ебу Килаба додаје: „Ови људи су украли, убили, одрекли се вере након што су били верници и повели рат против Бога и Његовог Посланика.“
متفق عليه
Посланику, алејхисселам, дошли су људи из племена Укл и Урејна као муслимани. Оболели су од болести која им је изазвала тежак стомачни проблем, па су се осећали лоше у Медини, јер им није одговарала ни храна ни ваздух у том граду. Посланик, алејхисселам, наредио им је да оду до камила од зеката и да пију њихову мокраћу и млеко. Они су то учинили, и након што су оздравили, повратили снагу, поправили изглед и угојили се, убили су чобанина Божијег Посланика, алејхисселам, и украли камиле. Вест о овоме стигла је рано ујутру, па је Посланик послао људе да их траже. Ухваћени су и доведени као заробљеници пред Посланика када је Сунце већ изашло. Посланик је наредио да им се одсеку руке и ноге, да им се изваде очи – јер су исто то учинили чобанину – и да буду бачени у пустињу, где су жедни тражили воду, али им није дата, све док нису умрли. Ебу Килаба је рекао: „Они су украли, убили, одрекли се вере након што су били верници и повели рат против Бога и Његовог Посланика.“
Аиша, мајка правоверних, Аллах био задовољан њом, каже: „Дошла ми је једна сирота жена, носећи са собом две своје кћерке. Дала сам јој три хурме. Свакој од девојчица дала је по једну, а трећу је подигла према устима да је сама поједе. Међутим, девојчице су је погледале тражећи још, па је она хурму коју је хтела да поједе поделила између њих две. Њено понашање ме веома дојмило, па сам то испричала Аллаховом Посланику, алејхисселам. Он рече: „Аллах јој је због тога обезбедио Рај — или ју је тиме сачувао од Пакла.”
رواه مسلم
Мајка верника, Аиша, нека је Аллах задовољан њом, причала је како је једна сиромашна жена с две своје кћерке дошла да затражи нешто. Аиша јој је дала три хурме. Жена је дала свакој од девојчица по једну, а трећу је подигла да је сама поједе. Међутим, кћерке су је погледале и затражиле и ту хурму, па је она и ту последњу поделила између њих. Аиша је била дирнута њеним поступком и испричала је Аллаховом Посланику, алејхисселам, шта се догодило. Он је рекао: „Аллах јој је тиме обезбедио Рај — или је тиме спасио од Пакла.“
Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се да је Посланик, алејхисселам, рекао: „Када неко од вас дође на скуп, нека назове селам (есселаму алејкум), а када пожели да устане и оде, нека се назове селам. Први поздрав није пречи од последњег.“
رواه أبو داود والترمذي والنسائي في الكبرى وأحمد
Посланик, алејхисселам, поучио је да онај ко дође на место где седе људи треба да их поздрави селамом, а када пожели да оде, такође треба да их испрати селамом. Први селам приликом доласка није важнији од селама приликом одласка.
Од Мусаба ибн Са'да преноси се да је Са'д, радијаллаху анху, сматрао да има предност над онима који су испод њега. Тада му је Посланик, алејхисселам, рекао: „Зар вас Аллах помаже и опскрбљује осим због ваших слабих?“
رواه البخاري
Са'д ибн Еби Веккас, радијаллаху анху, помислио је да има предност над слабијима од себе због своје храбрости и сличних врлина! Посланикове речи значе: „Зар сте помагани и опскрбљивани осим због ваших слабих, њихових молби, молитви и искрености? Јер су они, обично, искренији у молбама и побожнији у обожавању, због чистоће њихових срца од везаности за овосветске украсе.“
Хузејфе, нека је Аллах задовољан њиме, каже: „Када бисмо били на оброку са Аллаховим Послаником, мир над њим, нисмо пружали руке ка храни док он први не би започео. Једном приликом, када смо били са њим на оброку, дође једна девојчица као да је неко гура, и хтеде да пружи руку ка храни. Тада Аллахов Посланик ухвати њену руку. Потом дође и један бедуин, такође као да га неко гура, и он хтеде да пружи руку, па Посланик ухвати и његову руку, па рече: „Заиста шејтан сматра храну дозвољеном (за себе) ако се над њом не спомене име Аллахово. Он је довео ову девојчицу како би преко ње узео (од хране), па сам јој ухватио руку. Потом је довео овог бедуина како би преко њега узео, па сам му ухватио руку. Тако ми Онога у чијој је руци моја душа, шејтанова рука је била у мојој, заједно с њиховим рукама.“
رواه مسلم
Хузејфа, нека је Аллах задовољан њим, прича да кад год би били на оброку са Аллаховим Послаником, мир над њим, нико од њих не би пружао руку ка храни све док то прво не би урадио Посланик. Једном су били с њим на оброку, када је изненада дотрчала једна девојчица, тако брзо као да је неко гура. Пружила је руку да узме од хране, али је Посланик ухватио за руку пре него што је додирнула храну. Недуго затим дошао је и један бедуин, као да је такође био гурнут, и хтео је да пружи руку, али га је Посланик ухватио за руку пре него што је дохватио храну. Тада је Аллахов Посланик рекао: „Заиста шејтан добија прилику да једе храну када човек почне да једе а да не спомене Аллаха. Он је довео ову девојчицу да преко ње узме од хране, па сам јој ухватио руку. Потом је довео овог бедуина да преко њега узме, па сам и њега ухватио. Тако ми Онога у чијој је руци моја душа, рука шејтана била је у мојој, заједно с њиховим рукама. Потом је споменуо име Аллахово и почео да једе.“
