





























Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Од Ибн Аббаса, Аллах био задовољан њима, се преноси да је рекао Атау ибн Еби Рабаху: „Хоћеш ли да ти покажем једну жену која је становник Раја?” Рекао сам: „Да, наравно.” Он рече: „Ова црна жена, дошла је Аллаховом Посланику, алејхисселам, и рекла: ‘Имам напад епилепсије и при томе се откривам. Замоли Аллаха за мене.’ Он јој је одговорио: ‘Ако желиш, буди стрпљива и припада ти Рај. А ако желиш, молићу Аллаха да те излечи.’ Она рече: ‘Бићу стрпљива, али моли Аллаха да се при нападу не откривам.’ Па је Посланик, алејхисселам, замолио Аллаха за њу.”
متفق عليهИбн Абас, радијаллаху анхум, рекао је Ата'у ибн Еби Рабаху: „Хоћеш ли да ти покажем једну жену која је од становника Раја?” Ата' је одговорио: „Да, покажи ми је.” Ибн Абас рече: „То је она Етиопљанка, тамне пути. Дошла је Аллаховом Посланику, алејхисселам, и рекла: ‘Добијам нападе епилепсије и тада се откријем, открије се део мог тела, а ја тога нисам свесна. Моли Аллаха да ми подари оздрављење.’ Тада јој је Посланик, алејхисселам, рекао: 'Ако желиш, буди стрпљива и припада ти Рај. А ако желиш молићу Аллаха да те излечи.' Она је одговорила: 'Бићу стрпљива.' Затим је додала: 'Али моли Аллаха да се не откривам када добијем напад.' Па је Посланик, алејхисселам, замолио Аллаха за њу."
Од Умуд-Дерда и Ебу-Дерда, радијаллаху анхум, преноси се да је Аллахов Посланик, алејхисселам, говорио: „Дова муслимана за свог брата у његовој одсутности бива примљена. Поред његове главе стоји анђео задужен за то, и кад год он замоли за добро своме брату, анђео каже: ‘Амин, и теби нека буде исто тако.’”
رواه مسلمАллахов Посланик, алејхисселам, обавестио је да је дова муслимана за брата у његовој одсутности примљена, јер таква дова долази из искрености. Поред онога ко дови налази се анђео задужен за то, и сваки пут када замоли за добро своме брату, анђео каже: „Амин, и теби исто тако.”
Од Аише, мајке верника преноси се да је рекла: Чула сам Аллаховог Посланика, мир над њим, како говори: „Људи ће бити прозвани на Судњем дану боси, наги и необрезани.“ Рекох: О, Аллахов Посланиче, и мушкарци и жене заједно, зар ће једни у друге гледати? Он, мир над њим, рече: „О, Ајша, ствар ће бити толико тешка да нико неће имати прилике да гледа у другог.“
متفق عليهОписао је Посланик, мир над њим, нешто од онога што ће се збити на Судњем дану, да ће људи, након што буду васкрснути из својих гробова ради полагања рачуна, бити сабрани у стању да су боси, без обуће; наги, без одеће, необрезани, као што су били на дан када су их мајке родиле. Када је Мајка верника, Ајша чула ово, изненађено је упитала: О, Аллахов Посланичe,упитала је Ајша, зар ће мушкарци и жене сви заједно бити тако сабрани, па да једни у друге гледају?! Посланик, мир над њим, појаснио је Аиши да је стање на дан прозивке након проживљења толико страшна и тешка, да ће људе обузимати страхови и толике бриге да нико неће ни помишљати да погледа у стидне делове других. Свачија пажња биће усмерена на сопствени спас.
Од Муа'вије, радијаллаху анху, преноси се да је рекао: „Чуо сам Божијег Посланика, алејхисселам, како каже: ‘Муе'зини ће имати најдуже вратове на Судњем дану.’“
رواه مسلمПосланик, алејхисселам, обавестио је да ће муе'зини, који позивају на намаз, на Судњем дану имати најдуже вратове. То је због вредности њиховог дела, обиља доброчинстава и величине награде која их очекује.
Од Умму Селеме, мајке верника, нека је Аллах задовољан с њом, преноси се да је рекла: „Чула сам Божијег Посланика, алејхисселам, како каже: ‘Нема муслимана којег задеси несрећа, па изговори оно што му је Аллах наредио: ‘Ми смо Аллахови и Њему се враћамо’ (Ел-Бакара, 156), и дода: ‘О Аллаху, награди ме у мојој несрећи и подари ми боље од тога’, а да му Аллах не подари боље од тога.'“ Умму Селема каже: „Када је умро Ебу Селеме, рекла сам: ‘Који муслиман је бољи од Ебу Селеме? Прва породица која је хиџру учинила ка Божијем Посланику, алејхисселам.’ Потом сам ипак изговорила ове речи, па ми је Аллах подарио за мужа Божијег Посланика, алејхисселам.’“
رواه مسلمМајка верника, Умму Селема, нека је Аллах задовољан њом, споменула је да је једном приликом чула Божијег Посланика, алејхисселам, како каже: „Нема муслимана којег задеси нека несрећа, па изговори оно што му је Аллах препоручио: ‘Ми смо Аллахови и Њему се враћамо’ (Ел-Бакара, 156.), и дода: ‘О Аллаху, награди ме у мојој несрећи и подари ми замену бољу од ње,’ а да му Аллах не подари замену бољу од те несреће.“ Рекла је: „Када је умро Ебу Селема, помислила сам: ‘Који муслиман је бољи од Ебу Селеме? Прва породица која је учинила хиџру код Божијег Посланика, алејхисселам.’ Потом ми је Аллах дао снагу, па сам изговорила ове речи, и Аллах ми је као замену подарио Божијег Посланика, алејхисселам, који је бољи од Ебу Селеме.’“
Од Алије, нека је Аллах задовољан с њим, преноси се да је рекао: „Када вам преносим нешто од Божијег Посланика, алејхисселам, онда ми је драже да паднем с неба него да му припишем лаж. А када вам говорим о нечему што је између мене и вас, онда знајте да је рат обмана.“ И рекао је: „Чуо сам Божијег Посланика, алејхисселам, како каже: 'Доћи ће у последњим временима људи младих година, глупих снова. Говориће најбоље речи, али ће из ислама излазити као што стрела излази када пробије ловину. Њихова вера неће прећи даље од њихових грла. Где год их нађете, убијте их, јер је њихово убијање награда за онога ко их убије на будућем свету.“
متفق عليهВођа правоверних, Али ибн Еби Талиб, нека је Аллах задовољан с њим, рекао је: „Када ме чујете да преносим нешто од Посланика, алејхисселам, знајте да не користим игру речима, већ говорим јасно и директно. За мене је лакше и подношљивије да паднем с неба него да преносим од Посланика, алејхисселам, нешто што је лаж. А ако говорим о нечему што је између мене и људи (с којима сам у рату), тада је рат обмана. У таквом случају могу користити двосмислен говор (без стварног лагања). Чуо сам Посланика, алејхисселам, како каже: „Доћи ће у последњим временима млади људи, слабог разума. Говориће из Кур'ана и много ће га читати, али ће излазити из ислама као што стрела излази из ловине када је пробије. Њихов иман неће прећи даље од њихових грла. Где год их нађете, убијте их, јер ће њихово убијање бити награда за онога ко их убије на будућем свету.“
Од Сехла ибн Сада ес-Са'идија, радијаллаху анху, преноси се да је Посланик, алејхисселам, рекао: „Чување границе један дан на Божијем путу боље је од овога света и свега што је на њему. Место у Рају величине једног прута боље је од овога света и свега што је на њему. И одлазак или повратак Божијег роба на путу Божијем бољи је од овога света и свега што је на њему.“
متفق عليهПосланик, алејхисселам, обавестио је да: Чување положаја између муслимана и неверника у (њиховом међусобном) рату ради заштите муслимана, искрено ради Бога, макар само један дан, боље је од овога света и свега што је на њему. Место величине прута у Рају, који се користи на Божијем путу, боље је од овога света и свега што је на њему. Награда за кретање ради борбе на Божијем путу, било ујутру (од почетка дана до поднева) или увече (од поднева до заласка Сунца), само једном, већа је од свих добара овога света и свега што је на њему.
Од Енеса бин Малика, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је рекао: „Када би Аллахов Посланик, алејхисселам, улазио у нужник, ја и један дечак сличних година доносили бисмо посуду с водом и мало копље, па би се он чистио водом.”
متفق عليهЕнес ибн Малик, нека је Аллах задовољан њим, приповеда да је он, заједно с другим младићем сличних година, пратио Аллаховог Посланика, алејхисселам, када би излазио ради физиолошке потребе. Са собом су носили штап с оштрим врхом, сличним копљу, који је служио као параван — или да се на њега окачи покривка, или као преграда коју би ставили испред Посланика током обављања молитве. Такође су носили малу кожну посуду с водом. Када би Посланик завршио, један од њих би му додао посуду, па би се он очистио водом.
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је једном Аллахов Посланик, алејхисселам, срео Ебу Хурејру на једном од мединских путева док је овај био џунуб. Ебу Хурејра се тихо повукао, отишао и окупао се. Аллахов Посланик, алејхисселам, приметио је да га нема. Када му је дошао, упитао га је: „Где си био, Ебу Хурејре?” Он одговори: „Аллахов Посланиче, срео си ме док сам био џунуб, па нисам хтео да седим с тобом док се не окупам.” На то му Посланик рече: „Субханаллах! Верник није нечист.”
متفق عليهАллахов Посланик, алејхисселам, срео је Ебу Хурејру, нека је Аллах задовољан њим, на једном од путева Медине. Ебу Хурејра је у том тренутку био џунуб, па из поштовања према Посланику није желео да седи с њим нити да разговара у таквом стању, мислећи да је нечист. Зато се неприметно удаљио, окупао се, а затим се вратио и сео. Посланик га је тада упитао: „Где си био?” Ебу Хурејра му је објаснио своју ситуацију — да му је било непријатно да седи с њим док је у стању џунублука. На то се Аллахов Посланик, алејхисселам, зачудио и рекао му: „Верник је чист и не може бити нечист — ни жив ни мртав.”