Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Преноси се од Ебу Хурејре, нека је Аллах задовољан њиме, да је рекао: „Било је речено: О Аллахов Посланиче, моли Аллаха против многобожаца!“ Он рече: „Ја нисам послан да проклињем, већ сам послан као милост.“
رواه مسلم
Од Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, тражено је да моли Аллаха против многобожаца, па је рекао: „Мене Аллах није послао нити одредио као оног ко проклиње, који призива удаљавање људи и њихово протеривање из Аллахове милости, те да им ускрати добро. Ја нисам послан због тога, већ сам послан да будем узрок добра и милости за све људе уопште, а посебно за вернике.
Од Аише, мајке верника, нека је Аллах задовољан њоме, преноси се: Прво што је Божији Посланик, алејхисселам, искусио од објаве биле су истинити снови, који би се испунили јасно као свитање. Потом је заволео самоћу и почео да се повлачи у пећину Хира, где је проводио дане у обожавању Бога и размишљању. Са собом би носио залихе за боравак, а када би их потрошио, враћао би се својој супрузи Хадиџи да се поново снабде за нови боравак. Једног дана, док је био у пећини Хира, дошао му је анђео и рекао: „Читај!“ Посланик је одговорио: „Не знам читати.“ Анђео га је снажно пригрлио док није осетио изнемоглост, а затим га пустио и поновио: „Читај!“ Посланик је опет одговорио: „Не знам читати.“ Анђео га је трећи пут загрлио, затим га пустио и рекао: „Читај у име Господара твога који ствара, ствара човека од заквачка! Читај, а Господар твој је Најплеменитији!“ (Ел-Алак, 1-3.) Посланик се вратио кући дрхтећи од страха и рекао Хадиџи: „Покријте ме, покријте ме!“ Покрили су га док се није смирио, а онда је рекао Хадиџи шта се догодило: „Страхујем за себе.“ Хадиџа му је одговорила: „Никада! Тако ми Бога, Аллах те никада неће понизити. Ти одржаваш родбинске везе, помажеш немоћнима, дарујеш сиромашне, гостопримљив си и помажеш у добрим делима.“ Затим је Хадиџа одвела Посланика код Вереке ибн Невфела, свог рођака који је био прихватио хришћанство у време незнабоштва. Он је читао Тору и Јеванђеље на хебрејском колико је могао, али је остарао и ослепео. Хадиџа му је рекла: „О сине мога стрица, послушај свог братанца.“ Верека је питао Посланика: „Шта си видео?“ Посланик му је испричао шта је доживео. Верека је рекао: „Ово је исти анђео који је сишао и за Мојсија. Да сам само млад и да доживим твоје време када ће те твој народ протерати!“ Посланик је питао: „Зар ће ме они протерати?“ Верека је одговорио: „Да, нико никада није дошао са оваквом поруком, а да му народ није постао противник. Ако доживим то време, помоћи ћу ти свим срцем.“ Међутим, Верека је убрзо преминуо, а објава је на неко време престала.
متفق عليه
Мајка верника Аиша, нека је Аллах задовољан њоме, испричала је да је прва објава којом је Божији Посланик, алејхисселам, започео била истинити снови. Сваки сан који би он уснио био је јасан као зора. Потом је заволео самоћу и почео да се повлачи у пећину Хира, где је проводио неколико ноћи у обожавању Бога, пре него што би се вратио кући. Са собом би носио залихе за боравак, а када би их потрошио, враћао би се својој супрузи Хадиџи, нека је Аллах задовољан њоме, да се поново снабде. Тако је чинио све док му није дошла истина, када је био у пећини Хира. Док је био у пећини, анђео Џибрил, нека је мир на њега, дошао му је и рекао: „Читај.“ Посланик, алејхисселам, одговорио је: „Не знам читати. Тада га је анђео снажно пригрлио и стегао све док није осетио изнемоглост, а затим га пустио и поново рекао: „Читај“. Посланик је поново одговорио: „Не знам читати. Анђео га је поново пригрлио други пут, све док није осетио изнемоглост, а затим га пустио и рекао: „Читај.“ Посланик је опет одговорио: „Не знам читати.“ На крају, Џибрил га је трећи пут снажно стегао, затим га пустио и рекао: „Читај у име Господара твога који ствара, ствара човека од угрушка! Читај, а Господар твој је Најплеменитији!“ (Ел-Алак, 1-3) Посланик, алејхисселам, вратио се са ајетима, срце му је дрхтало од страха од смрти. Ушао је код своје супруге, мајке верника, Хадиџе бинт Хувејлид, нека је Аллах задовољан њоме, и рекао: „Покријте ме, покријте ме!“ Они су га покрили док се није смирио и страх је прошао. Тада је испричао Хадиџи шта се догодило и рекао: „Страхујем за себе, бојим се да ћу умрети.“ „Никада! Тако ми Бога, Аллах те никада неће осрамотити. Ти одржаваш родбинске везе, помажеш слабима који се не могу сами снаћи, дарујеш сиромашне који немају ништа, дајући им оно што нико други не даје. Ти си гостопримљив и подржаваш и подржаваш истину.“ Хадиџа је потом повела Посланика, алејхисселам, код Вереке ибн Невфела ибн Еседа ибн Абдул-узза, свог рођака. Верека је био човек који је напустио незнабоштво и прихватио хришћанство. Читао је Јеванђеље на хебрејском језику, пишући од њега онолико колико је Аллах хтео. Био је стар човек који је изгубио вид. Хадиџа му је рекла: „О сине мога стрица, послушај свог братанца.“ Верека је рекао: „О сине мог братанца, шта си видео?“ Посланик, алејхисселам, испричао је Вараки све што је видео. На то му је Верека рекао: „Ово је Џибрил, који је сишао и Божијем посланику Мојсију, мир на њега. Ох, да сам у твоје време млад и снажан! Волео бих да сам жив када те твој народ буде протерао.“ Посланик је упитао: „Зар ће ме они протерати?“ Верека је одговорио: „Да, нико никада није дошао с поруком сличном твојој, а да није био узнемираван и нападан. Ако доживим твоје време, помагаћу ти снажно и безусловно.“ Међутим, убрзо након тога, Верека је преминуо, а објава је на неко време престала.
Преноси се од Ебу Селеме бин Абдуррахмана да је Џабир бин Абдуллах Ел-Енсари, нека је Аллах задовољан њима, рекао док је говорио о прекиду Објаве, па је у свом хадису споменуо: „Док сам једном ишао, зачуо сам глас с неба. Подигао сам поглед, а тамо анђео који ми је дошао у Хири, седи на столици између неба и Земље. Уплашио сам се од њега, па сам се вратио и рекао укућанима: ‘Умотајте ме, умотајте ме!’ Тада је Узвишени Аллах објавио: ‘О ти, покривени! Устани и опомињи! ’(Ел-Муддесир: 1-2) до Његових речи: ‘Идола се клони! ’(Ел-Муддесир: 5) Након тога Објава је почела интензивно се спуштати и наставила непрекидно.“
متفق عليه
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, пренео је, говорећи о прекиду Објаве и њеном заустављању на почетку његове посланичке мисије: „Док сам једном ишао меканским улицама, зачуо сам глас с неба. Подигао сам поглед, а тамо анђео Габријел, који ми је дошао у пећини Хира, седи на столици између неба и Земље. Ужаснуо сам се и уплашио од њега, па сам се вратио својој породици и рекао: „“Умотајте ме платном!“ Тада је Узвишени Аллах објавио: „О ти, покривени!“ - мисли се на онога који се умотао у своје платно. „Устани!“ - с позивом у ислам, „и опомињи!“ - упозори онога ко не верује у твоју посланицу.“ „И Господара свога“– твог Бога Који се обожава – „величај!“ – „хвали Га и слави.“ „И хаљине своје“ – твоју одећу – „очисти!“ – ослободи је нечистоћа. „И идола се“– мисли се на обожавање кипова и идола – „клони!“ – остави их. Након тога се Објава оснажила и почела спуштати непрекидно.
Ебу Хазим је рекао: „Дружио сам се са Ебу Хурејром, радијаллаху анху, пет година и чуо сам га како преноси од Аллаховог Посланика, алејхисселам, да је рекао: ‘Исраилићанима су управљали њихови веровесници. Кад год би умро један, наследио би га други. А заиста, нема веровесника после мене, али ће бити халифа, и биће их много.’ Рекли су: ‘Шта нам заповедаш?’ Рекао је: ‘Испуните присегу првоме па затим следећем. Дајте им њихово право, а Аллах ће тражити одговорност од њих за оно што им је поверено.’“
متفق عليه
Посланик, алејхисселам, обавестио је да су Израелићанима управљали њихови веровесници, који су се бринули о њиховим пословима као што то раде владари и управници са својим народом. Када би се међу њима појавила поквареност, Аллах би им послао веровесника који би успоставио ствари и уклонио оно што су променили у прописима. После Аллаховог Посланика, Мухаммеда, алејхисселам, неће бити више посланика који ће чинити оно што су они чинили, али ће бити халифа, и биће их много, а међу њима ће се појавити несугласице и спорови. Асхаби, нека је Аллах задовољан њима, упитали су Посланика, алејхисселам: „Шта нам заповедаш?“ Он је одговорио: „Ако се положи заклетва једном халифи па се појави други и тражи присегу за себе поред постојећег халифе, онда је присега првом валидна и обавезно је испунити је, а присега другоме је неважећа, и њему је забрањено да је тражи. Дајте им њихова права, слушајте их и будите покорни осим у ономе што је грех, јер ће Аллах њих питати и сматрати их одговорнима за оно што чине са вама.“
Енес, радијаллаху анху, преноси: „Неколицина људи из друштва Аллаховог Посланика, алејхисселам, питала је жене Посланика о његовом тајном ибадету. Један је рекао: ‘Ја се нећу женити,’ други је рекао: ‘Ја нећу јести месо,’ а трећи је рекао: ‘Ја нећу спавати.’ Посланик је потом похвалио и захвалио Аллаху и рекао: ‘Шта је са људима који кажу то и то? Ја клањам и спавам, постим и мрсим, и женим се женама. Ко одбаци мој суннет, није од мене.’“
متفق عليه
Неколицина другова Посланика, нека је Аллах задовољан њима, дошли су у куће жена Аллаховог Посланика, алејхисселам, и питали их о његовим тајним делима приликом обожавања Аллаха унутар куће. Када су им пренеле о томе, као да су сматрали та дела малим. Рекли су: „Где смо ми у односу на Аллаховог Посланика, алејхисселам? Њему су опроштени и ранији и будући греси (па не мора пуно ибадетити), док ми нисмо сигурни да ћемо добити опрост, па нам је потребно да претерано обожавамо Аллаха не бисмо ли заслужили опрост.“ Затим је неки од њих рекао: „Нећу се женити женама.“ А један од њих је рекао: „Нећу јести месо.“ А неки од њих је рекао: „Нећу спавати.“ Када је то дошло до Посланика, алејхисселам, он се наљутио, па је одржао говор људима. Захвалио је Аллаху и похвалио Га, а затим рекао: „Шта је с неким људима који говоре то и то?! Тако ми Аллаха, ја се највише бојим Аллаха и најпобожнији сам међу вама, али ја спавам да бих ојачао за ноћни намаз, постим и прекидaм пост да бих ојачао за следећи пост, и женим се. Ко се окрене од мог пута, и види савршенство у нечем другом, и следи пут који није мој, није од мене.“
Од Мајке правоверних, Аише, нека је Аллах задовољан њом, преноси се да је рекла: „Посланик Божији, алејхисселам, када би био суочен са избором између две ствари, увек би изабрао лакшу, aко то не би било грех. А ако би било грех, био би најдаљи од тога. Посланик Божији, алејхисселам, никада се није светио због себе, осим ако би била прекршена Божија светост, па би се тада осветио ради Бога.“
متفق عليه
Мајка верника, Аиша, нека је Аллах задовољан њом, говорила је о неким од особина Посланика, алејхисселам. Између осталог, споменула је да, када год би Посланик, алејхисселам, био суочен са избором између две ствари, увек би изабрао лакшу, та лакша не би била грех. У том случају, био би најдаљи од тога и тада би изабрао тежи пут. Посланик, алејхисселам, никада се није светио због себе лично, већ би опраштао и прелазио преко свог права. Међутим, када би биле нарушене Аллахове светиње, тада би се осветио ради Аллаха. Био је најодлучнији у показивању гнева у име Аллаха.
Од Ибн Омера, радијаллаху анху и његовим оцем, преноси се да је Божији Посланик, нека су над њим Божији мир и благослов, рекао: „Пример онога ко зна Кур'ан је као пример човека који има везану камилу. Ако се брине о њој, задржаће је, а ако је пусти, она ће отићи.“
متفق عليه
Посланик, алејхисселам, упоредио је онога ко учи и привикне се на читање Кур'ана – било гледањем у Мусхаф или напамет – са власником камиле која је везана ужетом којим се везује колено камиле. Ако се власник редовно брине о њој, задржаће је, али ако отпусти уже, камила ће побећи. Тако и онај ко учи Кур'ан: ако га редовно учи и понавља, остаће му у памћењу; ако то запусти, заборавиће га. Докле год је редовно учење присутно, научено ће остати.
Од Ебу Се'ида ел-Худрија, радијаллаху анху, преноси се: „Један човек је чуо другог како понавља суру ‘Кул хуваллаху Ехад’ (‘Реци: Он је Бог, Један’) и сматрао је да је то мало. Када је освануо, отишао је Божијем Посланику, алејхисселам, и испричао му то. Било је очигледно да је човек потценио важност те суре. Тада је Божији Посланик, алејхисселам, рекао: ‘Тако ми Онога у чијој је руци моја душа, она је равна трећини Кур'ана.’“
رواه البخاري
Ебу Се'ид ел-Худри, радијаллаху анху, пренео је да је један човек чуо другог како током целе ноћи понавља суру „Кул хуваллаху Ехад“ („Реци: Он је Бог, Један“) и није додавао ништа друго. Када је свануло, дошао је код Божијег Посланика, алејхисселам, и испричао му то, сматрајући да је то недовољно. Посланик, алејхисселам, рекао је, заклињући се ради наглашавања истине: „Тако ми Онога у чијој је руци моја душа, она је равна трећини Кур'ана.“
Од Енеса ибн Малика, радијаллаху анху, преноси се да је рекао: „Када је објављен ајет: ‘Ми смо ти дали јасну победу, да би ти Аллах опростио...' све до речи: 'велик успех’ (Ел-Фетх: 1-5.), на повратку са Худејбије, док су их обузимали туга и жалост, а већ су принели жртву за умру на Худејбији, Посланик, алејхисселам, је рекао:‘Објављен ми је ајет који ми је дражи од целог света.’“
رواه مسلم
Енес ибн Малик, нека је Аллах задовољан њим, пренео је да када је Божијем Посланику, алејхисселам, објављен Аллахов говор: 1. „Ми смо ти, заиста, дали да победиш победом јасном, 2. да би ти Аллах опростио грехе који су претходили и оне који ће после доћи, да би благодат Своју теби потпуном учинио, да би те на Прави пут упутио, 3. и да би те Аллах снажно подржао. 4. Он је Онај Који је смиреност у срца верника спустио да би иман свој повећали, а војске небеса и Земље су Аллахове; Аллах је Онај Који све зна и мудар је, 5. да би вернике и вернице увео у џеннетске баште, кроз које реке теку, у којима ће вечно боравити, и да би избрисао њихова лоша дела – а то је код Аллаха велики успех.“ (Ел-Фетх: 1-5.) Ова објава стигла је приликом Посланиковог повратка из Худејбије, док су другови Посланика, алејхисселам, били обузети тугом и жалошћу, јер им је било онемогућено да обаве умру због услова примирја које је склопљено, а за које су мислили да није у корист муслимана. Већ су принели жртве у Худејбији, па је Божији Посланик, алејхисселам, рекао: „Објављен ми је ајет који ми је дражи од целог света.“ Објављен ми је ајет који ми је дражи од целог света, затим га је прочитао.
