Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Од Ибн Мес'уда, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „У ноћи мога исра'а (ноћног путовања) сусрео сам Абрахама, нека је Аллахов мир на њега, и он ми је рекао: ‘О Мухаммеде, пренеси од мене селам своме уммету, и обавести га да је у Џеннету добра и лепа земља, питка вода; да је он пространа низија, и да је његово семење (којим се сеје): ‘Субханаллахи, вел-хамду лиллахи, ве ла илахе иллаллаху, валлаху екбер.’“ (Слављен нека је Аллах, сва хвала припада Аллаху, нема истинског Бога, осим Аллаха и Аллах је највећи).
رواه الترمذي
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, преноси да је сусрео Абрахама Халила, нека је Аллахов мир на њега, у ноћи Исра’а и Ми’раџа, па му је Абрахам рекао: „О Мухаммеде, пренеси мој селам твом уммету и обавести их да је Џеннет чистог тла, питке и слатке воде, без сланости. Џеннет је простран, раван и празан од дрвећа, а садња у њему су лепе речи, а то су трајна добра дела: ‘Субханаллах, Елхамдулиллах, Ла илахе иллаллах, Аллаху екбер.’ Сваки пут када их муслиман изговори и понови, посади му се садница у Џеннету.“
Од Ебу Хурејре, нека је Аллах задовољан њиме, се преноси да је рекао: „Један човек је рекао: ‘Божији Посланиче, имам родбину са којом одржавам везу, али они ту везу прекидају. Ја се према њима лепо понашам, а они према мени лоше. Ја сам благ према њима, а они су груби према мени.’ На то је Божији посланик рекао: ‘Ако је тако као што кажеш, то је као да их храниш ужареним угљем. И док год тако будеш поступао, имаћеш непрестаног помагача од Узвишеног Аллаха против њих.’“
رواه مسلم
Један човек се пожалио Посланику, нека су на њега мир и благослов Божији, да има родбину и блиске сроднике према којима се понаша добро, али они се према њему понашају супротно: он одржава везе са њима и долази им, а они прекидају везе са њим; чини им добро и показује верност, а они му узвраћају неправдом и грубошћу; он их трпи и прашта им, а они га вређају и чине ружне ствари и речима и делима. Човек је питао да ли да настави да одржава везе са њима упркос томе што је описао? Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, одговорио му је: „Ако је заиста онако како си рекао, ти их понижаваш и умањујеш у њиховим сопственим очима, као да их храниш врелим пепелом; због твог доброчинства и њиховог лошег понашања осећају срам у својим срцима. И стално ће бити с тобом Божија помоћ, која ће те подржавати против њих и штитити те од њихове штете, докле год наставиш да чиниш добро, а они да те вређају.“
Од Ебу Хурејре, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је Божији Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, рекао: „Нема скупине која устане са скупа на којем нису спомињали Аллаха, узвишен је Он, а да неће устати као да су били за трпезом на којој је била лешина магарца, и они ће због тога зажалити (што нису спомињали Аллаха).“
رواه أبو داود
Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, обавестио је да нема људи који седе на скупу, па се разиђу а да у њему нису споменули Аллаха, а да нису као они који су се окупили око леша магарца у смраду и нечистоћи. То је због тога што су се заокупили разговором, а не спомињањем Аллаха. Тај скуп ће им на Судњем дану бити разлог за жалост и непрестано кајање.
Од Ебу Мусаа, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, рекао: „Пример онога ко спомиње свога Господара и онога ко Га не спомиње је као пример живог и мртвог.“ А у верзији коју бележи Муслим стоји: „Пример куће у којој се спомиње Аллах и куће у којој се Аллах не спомиње је као пример живог и мртвог.“
متفق عليه
Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, објаснио је разлику између онога ко спомиње Аллаха и онога ко Га не спомиње, истичући да је та разлика као она између живог и мртвог у њиховој користи и изгледу. Онај ко спомиње свога Господара је попут живог човека, чији је спољашњи изглед украшен светлошћу живота, а његова унутрашњост обасјана светлом знања и спознаје, доносећи корист. Док је онај ко не спомиње Аллаха попут мртвог човека, чији је спољашњи изглед празан, а унутрашњост празна, без икакве користи. Такође, кућа се сматра „живом“ ако њени становници спомињу Аллаха, у противном је то „мртва“ кућа, јер су њени становници у стању неактивности и немара према спомињању Аллаха. Када се користе изрази „жива“ и „мртва“ у опису куће, то се односи на њене становнике.
Од Ебу Сеида ел-Худрија, нека је Аллах задовољан њиме, се преноси: „Једног дана, Божији Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, сео је на минберу, а ми смо седели око њега. Тада је рекао: ‘Оно чега се највише плашим за вас после мене јесте оно што ће вам се отворити од раскоши овога света и његових украса.’ Тада је један човек рекао: ‘О, Божији Посланиче, да ли добро може донети зло?’ Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, ћутао је. Људи су му рекли: ‘Шта ти је? Обраћаш се Божијем Посланику, а он ти не одговара?’ Видели смо да му се објављује. Када је објава завршена, обрисао је зној са чела и упитао: ‘Где је онај који је поставио питање?’ Као да му је похвалио питање, а затим је рекао: ‘Добро не доноси зло. Биље које у пролеће расте може да убије или да оштети, осим животиња које једу док им се стомак не напуни, а онда се изложе Сунцу, и испразне се, те се врате на пашу. Овај иметак је зелен и сладак, и добар је сапутник муслиману који даје од њега сиромаху, сирочету и путнику. Али онај ко га узима неправедно, као да једе и никад се не засити, и тај ће иметак на Судњем дану бити сведок против њега.’“
متفق عليه
Једног дана је Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, седео на минберу и разговарао са својим асхабима, па је рекао: „Највише чега се бојим и страхујем за вас након мене је оно што ће вам се отворити од благослова земље и раскоши овога света, његових украсе и лепота – све што чини различите ужитке, одећу, усеве и друге ствари којима се људи поносе, иако су кратког века.“ Један човек је тада рекао: „Раскош овога света је Божија благодат, па да ли ће та благодат постати казна и невоља?“ Људи су прекорили онога који је питао, јер су видели да је Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, ћутао, па су помислили да га је питање наљутило. Затим се показало да је Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, добијао објаву. Он је потом обрисао зној са чела и упитао: „Где је онај који је поставио питање?“ Човек је одговорио: „Ја сам.“ Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, захвалио је Аллаху и похвалио Га, а затим рекао: „Право добро не доноси ништа осим добра, али раскош овога света није чисто добро, јер води ка искушењу, надметању и заокупљању на рачун потпуног окретања ка Ахирету (оном свету).“ Затим је навео пример и рекао: „Пролећна трава и зеленило, што је врста усева која се допада стоци, може да убије од преједања или доведе до смрти, осим у случају стоке која једе умерено. Она једе док јој се стомак не напуни, а затим се изложи Сунцу, испразни своју утробу и олакша се, па онда поново прежива оно што јој је у желуцу, а затим се враћа и наставља да једе.“ Овај иметак је попут зелене и слатке биљке, која може убити, или скоро убити ако се у њему претерује; осим ако се задовољимо малим, које је потребно и довољно, и ако га стекнемо на дозвољен начин, онда не наноси штету. Такав иметак је добар сапутник муслиману који од њега даје сиромаху, сирочету и путнику. Онај ко га узима на неправедан начин, Аллах му неће у њему дати благослов. А онај ко га узима неправедно, сличан је ономе који једе и никада се не засити, и тај иметак ће на Судњем дану бити сведок против њега.
Од Ну'мана бин Бешира, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је Божији посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, рекао: „Најблажу казну међу становницима Џехеннема имаће онај ко ће носити две сандале са два каиша од ватре. Његов мозак ће врити од њих као што врело кључа. Он ће мислити да нико нема тежу казну од њега, а заправо ће његова казна бити најблажа.“
متفق عليه
Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, обавестио је да ће на Судњем дану најблажу казну међу становницима ватре имати онај који носи ватрене сандале са кашевима, од чије ће топлоте његов мозак кључати као што кључа бакарни котао. Он ће мислити да нико нема тежу казну од њега, а заправо ће његова казна бити најблажа. То указује на то да ће трпети и физичку и психичку муку.
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Нека онај ко јаше поселами онога који иде, онај који иде онога ко седи и нека мања скупина поселами већу.“ У хадису код Бухарије стоји: "Нека млађи поселами старијег, онај који иде онога који стоји, а мања скупина већу скупину.“
متفق عليه
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас упућује на правила приликом називања селама, то јест на који начин се треба поздрављати са људима: "Есселаму алејкум ве рахметуллахи ве берекатуху.“ Млађи ће назвати селам старијем, онај који јаше ономе ко иде, онај ко иде ономе ко седи, те ће мања скупина назвати селам већој.
Од Нуваса бин Симаана ел-Енсарија, нека је Бог задовољан њиме, преноси се да је рекао: „Питао сам Божијег Посланика, нека су на њега мир и благослов Божији, о добру и греху, па је рекао: ‘Добро је лепо понашање, а грех је оно што ти ствара нелагоду у срцу и што не би волео да људи сазнају.’“
رواه مسلم
Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, био је упитан о добру и греху, па је рекао: „Највећа одлика доброчинства је лепо понашање према Богу кроз богобојазност, и према људима кроз подношење њихових увреда, контролу гнева, љубазан израз лица, благе речи, одржавање веза, покорност, љубазност и доброту, као и леп однос и дружење.“ Што се тиче греха, то је оно што ствара нелагоду у души и изазива унутрашње колебање, без осећаја мира у срцу. У њему настаје сумња и страх да би могао бити грех. Не желиш да га људи виде јер би га сматрали ружним, нарочито они који су угледни и честити. То је зато што душа по природи воли да људи виде њена добра дела, а ако не жели да неки поступци буду откривени, онда је то грех, јер у њему нема добра.
Од Ебу Муса ел-Еш'арија, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Узвишени Аллах пружа Своју руку ноћу како би се покајао онај ко је грешио дању, а пружа Своју руку дању како би се покајао онај ко чине грехе ноћу, и тако све док не изађе Сунце са запада.“
رواه مسلم
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас обавештава да Узвишени Аллах прихвата покајање Свога роба. Зато, када роб учини грех дању, а онда се покаје ноћу, Аллах ће прихватити његово покајање. Исто тако, када роб учини грех ноћу, а онда се покаје дању, његово покајање биће примљено. Узвишени Аллах пружа Своју руку како би прихватио покајање, јер му се радује и драго Му је да то покајање прими. Врата покајања биће отворена све док се Сунце не појави са западне стране, што је наговештај краја овога света. Тада се врата покајања затварају.
