Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Од Шеддада бин Евса, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Сејјидул истигфар је да кажеш: ‘Аллахумме Енте Рабби, ла илахе илла Енте, халактени, ве ене 'абдуке, ве ене ‘ала ‘ахдике ве ва’дике местета’ту, е’узу бике мин шерри ма сана’ту, ебу’у леке би ни’метике 'алејје, ве ебу’у леке би зенби, фагфир ли фе иннеху ла јагфиру-з-зунубе илла Енте. (Аллаху мој, Ти си мој Господар, нема истинског бога осим Тебе, Ти си ме створио и ја сам Твој роб, испуњавам завет Теби и радим на заслуживању Твог обећања колико могу, Теби се утичем од зла које сам урадио, признајем Твоје благодати према мени, и Теби признајем свој грех, па ми опрости, јер грехе не опрашта нико осим Тебе!)’“ Посланик је затим додао: "Ко каже овај истигфар (дову) ујутро, чврсто верујући у његове речи, те умре тог дана пре него омркне, он је од становника Раја, а ко га каже у току ноћи чврсто убеђен у те речи и умре пре него сване па и он је од становника Раја.“
رواه البخاري
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам појашњава да тражење опроста има неколико облика, а највреднији је: "Аллахумме Енте Рабби, ла илахе илла Енте, халактени, ве ене 'абдуке, ве ене ‘ала ‘ахдике ве ва’дике местета’ту, е’узу бике мин шерри ма сана’ту, ебу’у леке би ни’метике 'алејје, ве ебу’у леке би зенби, фагфир ли фе иннеху ла јагфиру-з-зунубе илла Енте. (Аллаху мој, Ти си мој Господар, нема истинског бога осим Тебе, Ти си ме створио и ја сам Твој роб, испуњавам завет дат Теби и радим на заслуживању Твог обећања колико могу, Теби се утичем од зла које сам урадио, признајем Твоје благодати према мени, и Теби признајем свој грех, па ми опрости, јер грехе не опрашта нико осим Тебе!)“ Човек овде, пре свега, признаје да само Аллаху припада тевхид и да је Он његов Створитељ и Бог, те да у томе Он нема никаквог саучесника. Уз то роб очитује да се заветовао да ће веровати у Аллаха и да ће Му бити покоран сходно својим могућностима. Ово је потребно нагласити јер човек колико год да чини ибадете, никада неће моћи потпуно испунити све што Узвишени од њега захтева, нити ће Му се моћи савршено захвалити. Према томе, човек прибегава Аллаху и тражи уточиште код Њега од зла којег он сам чини. Поврх тога, роб признаје да све благодати потичу од Узвишеног, а себе кори ради греха и непослуха којег чини. Након овога, човек тражи од свога Господара, путем Његове милости и благодарности, да му опрости грехе и да га сачува његових последица. Посланик нас потом обавештава да овај облик тражења опроста спада у јутарње и вечерње зикрове. Ко проучи овај истигфар на почетку дана, од изласка Сунца па док Сунце не буде на зениту, чврсто верујући и познавајући његова значења, па умре, биће један од становника Раја. А ко га проучи током ноћи, од заласка Сунца до зоре, па умре пре него осване, биће од становника Раја.
Од Џабира б. Абдуллаха, Аллах био задовољан њима, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Чувајте се неправде! Заиста ће неправда бити тмина на Судњем дану. Чувајте се шкртости! Заиста је шкртост уништила оне пре вас. Навела их је да проливају крв и да себи дозволе оно што је забрањено.“
رواه مسلم
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас упозорава на неправду која укључује угњетавање људи, чињење неваљалих поступака према самоме себи и неиспуњавање Аллаховог права. Неправда представља недавање некоме нечега што му припада. На Судњем дану, неправда ће бити попут тмина које доносе патњу и страхоту. Посланик нам такође забрањује шкртост и похлепу које се манифестују кроз неизвршавање материјалних обавеза и претерану пожуду за овим светом. Ова врста неправде уништила је пријашње народе будући да их је навела да једни друге убијају и да дозволе оно што им је Узвишени забранио.
Абдуллах бин 'Амр, Аллах био задовољан њима, преноси да је неки човек упитао Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, о томе који је ислам најбољи. "Храни гладне и називај селам ономе кога познајеш и ономе кога не познајеш“, одговори му Посланик.
متفق عليه
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је једном приликом био упитан о томе која су то најбоља дела у исламу. Скренуо му је пажњу на следећа два дела: Прво: Да пуно храни сиромашне. У то спадају милостиња, поклон, примање у госте и звање на свечаности. Посебно је вредно хранити гладне у ситуацијама опште глади и инфлације. Друго: називање селама сваком муслиману, познавао га или не.
Алија, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Реци: ‘Аллаху мој, упути ме и учини ме исправним. Упута је као твоје корачање исправним путем, а исправност је као прецизност стреле.’“
رواه مسلم
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, наредио је Алији бин Еби Талибу, Аллах био задовољан њиме, да моли Узвишеног Аллаха овим речима: „Аллаху мој, упути ме“, тј. усмери ме и покажи ми Прави пут, као и да учи: „Учини ме исправним“, тј. помози ме и учини ме устрајним и чврстим у свим својим пословима. Упутство значи спознају истине како у детаљима, тако и у целини, те постизање успеха у њеном слеђењу, и формално и суштински. Исправност (ар. седад) значи успех и постојаност у свим стварима, на начин који је исправан и у складу с истином. То је прави пут у говору, делима и уверењима. Да би ова духовна ствар била јаснија кроз оно што је опипљиво, присети се док изговараш ову дову да је упута попут ходања правим путем. Нека твоје срце буде потпуно посвећено док молиш за упуту, исто као што и путник тражи правац и стазу којом ходи. Путник не скреће ни десно ни лево с пута, како се не би изгубио, те како би осигурао своју сигурност и брзо стигао до крајњег циља. Исправност је као прецизност стреле. Када нациљаш стрелу, примећујеш како она брзо стиже до мете и погађа циљ. Стрелац, када циља, усмери стрелу ка мети. На исти начин моли Узвишеног Аллаха, да твоје намере буду попут те стреле – прецизне и усмерене. У твојој дови тражиш врхунац упуте и највиши степен исправности. Нека ти ово значење буде присутно у срцу док молиш Узвишеног Аллаха за исправност, како би твоје намере биле у складу с оним што користиш да би стигао до циља.
Алија, Аллах био задовољан њиме, је рекао: да је Фатима, Аллах био задовољан њоме, дошла код Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, жалећи се на бол у рукама од окретања млина (тадашња алатка за млевење жита која проузрокује жуљеве на рукама). Чула је да му је дошао роб, и није му желела отворено казати шта жели. Рекла је то Аиши. Када је Посланик дошао Аиша га је обавестила о томе. Каже (Алија): „Дошао је код нас, а већ смо били легли. Почели смо устајати, а он је рекао: ‘Останите на своме месту!' Сео је између мене и ње, тако да сам осетио хладноћу његових стопала на своме стомаку и рекао: ‘Хоћете ли да вас упутим на нешто што је вредније и боље од онога што сте тражили? Када легнете, или када одете у постељу, реците 33 пута 'субханаллах', 33 пута 'елхамдулиллах' и 34 пута 'Аллаху екбер' то вам је боље од слуге.“
متفق عليه
Фатима, кћерка Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, пожалила се једном приликом на жуљеве на рукама које је задобила услед мљевења. Када је Посланику дошао роб, Фатима се запутила према њему како би добила једног слугу који би јој помогао у пословима. Међутим, није га затекла код куће, али је затекла Аишу, Аллах био задовољан њоме, којој је рекла шта јој треба. Када је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дошао, Аиша, му је пренела да је Фатима долазила да тражи слугу. Тада се, Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, запути до Фатиме и Алије, Аллах био задовољан њима, па их је затекао у постељи како се припремају за починак. Он је сео између њих тако да је Алија осетио хладноћу његових стопала на стомаку. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, им се обратио рекавши: „Зар не желите да вас упутим на оно што је боље од слуге?“ „Да", рекоше они, па им Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рече: „Када кренете на спавање када је ноћ, донесите текбир (Аллаху екбер) тридесет и четири пута тесбих (субханаллах) тридесет и три пута, те и тахмид (елхамдулиллах) тридесет и три пута. Овај зикр вам је бољи од слуге."
Од Абдуллаха бин Хубејба, Аллах био задовољан њим, се преноси да је рекао: "Изашли смо једне кишовите и мрачне ноћи тражити Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да нам клања, па кад га сустигох он ми рече: ‘Реци’, а ја не рекох ништа. Поново ми рече: ‘Реци.’ А ја опет не рекох ништа. Опет ми рече: ‘Реци.’ Ја тада рекох: ‘О Аллахов Посланиче, а шта да кажем?’ Рече: ‘Реци: Кул хуваллаху ехад, и му'авизетејни по три пута када омркнеш и када осванеш, заштитиће те од свега.’“
رواه أبو داود والترمذي والنسائي
Узорити асхаб, Абдуллах ибн Хубејб, нам казује да је изашао једне мрачне и кишовите ноћи заједно са неколико асхаба. Тражили су Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, како би клањали за њим. Када су га пронашли, Посланик је Абдуллаху рекао: "Реци!“ То јесте, учи! Но, Абдуллах му ништа није проучио. Посланик му понови исто, а Абдуллах ће затим: "Шта да учим, Аллахов посланиче?“ Посланик му рече: "Проучи: Кул хуваллаху ехад, и му'авизетејни када омркнеш и када осванеш по три пута, заштитиће те од свега лошег и неваљалог.“
Преноси се од Ебана бин Османа да је рекао: „Чуо сам Османа бин Аффана, Аллах био задовољан њиме, да је рекао: Чуо сам Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да је рекао: „Нема човека који навече три пута каже: ‘У име Аллаха, са чијим именом никакво зло ни на Земљи ни на набесима неће наудити, и Он све чује и све зна’, а да не буде заштићен од сваког зла све док не осване, ‘а ко три пута изговори ове речи када осване, неће га задесити изненадна недаћа све до вечери.’ После је Ебана бин Османа задесила парализа, па је човек који је чуо хадис од њега гледао у Ебана, а он га упита: ‘Зашто ме гледаш? Тако ми Аллаха, нисам слагао на Османа, нити је Осман слагао на Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, али, на дан када ме то задесило, био сам љут и заборавио сам да проучим ове речи.’“
رواه أبو داود والترمذي والنسائي في الكبرى وابن ماجه وأحمد
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, појаснио је да онај ко ујутро, након појаве зоре, и навече, пре заласка сунца, три пута изговори: (У име Аллаха), тражим помоћ и заштиту од свега што може наудити, (с чијим именом никакво зло неће наудити), ма колико било велико и опасно, (ни на Земљи), нити недаћа која се може појавити из ње, (ни на небесима), нити недаћа која се може с неба спустити, јер Он је Онај који чује све наше речи и Онај који све зна о нашем стању. Ко то изговори увече, неће га изненада задесити несрећа све до јутра, а ко то изговори ујутро, неће га изненада задесити несрећа све до вечери. Тако је преносиоца овог хадиса, Ебана бин Османа, задесила парализа, која је захватила једну страну тела. Човек који је чуо хадис од њега посматрао је Ебана с чуђењем! Ебан му рече: ‘Зашто ме тако гледаш!? Тако ми Аллаха, нисам слагао на Османа, нити је Осман слагао на Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега. На дан када ме то задесило, Узвишени Аллах је одредио да не изговорим ове речи, јер ме обузео бес и заборавио сам их проучити.’
Са'д, Аллах био задовољан њим, је рекао: да је неки пустињак дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, те му је рекао: "Подучи ме нечему што ћу изговарати!“ Посланик му рече: "Изговарај: 'Ла илахе иллаллах вахдеху ла шерике леху, Аллаху екберу кебира, вел-хамду лиллахи кесира, субханаллахи раббил-'алемин, ла хавле ве ла куввете илла биллахил-'азизил-хаким. (Нема истинског бога мимо Аллаха, Јединог, Који нема саучесника. Аллах је највећи, Њега много хвалимо. Узвишен је Аллах, Господар светова. Нема промене нити моћи мимо Аллаха, Силног и Мудрог).“ Пустињак рече: "То је за мог Господара, шта је за мене? Изговарај: Аллахуммаг-фирли вер-хамни вех-дини вер-зукни' (Аллаху, опрости ми, смилуј ми се, упути ме и опскрби ме)“, одговори му Посланик.
رواه مسلم
Један пустињак је затражио од Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да га подучи неком зикру којег ће изговарати. Посланик му рече да говори: "Ла илахе иллаллах вахдеху ла шерике леху (Нема истинског бога мимо Аллаха, Јединог, Који нема саучесника)“, "Аллаху екберу кебира." (Аллах је највећи) то јесте, Аллах је апсолутно највећи, већи од било чега. "Вел-хамду лиллахи кесира." (Њега много хвалимо) Пуно Га хвалимо због апсолутног савршенства Његових својстава и дела, као и због благодати које се не могу побројати. "Субханаллахи раббил-'алемин." (Узвишен је Аллах, Господар светова) Савршен и узвишен је изнад свих мана и недостатака. "Ла хавле ве ла куввете илла биллахил-'азизил-хаким." (Нема промене нити моћи осим вољом Аллаха, Силног и Мудрог) То јесте, нико не може променити било шта из једног у друго стање ако Узвишени то не дозволи и не омогући. Човек рече: "Овај зикр је за мога Господара. Њему се изражава величање, а има ли шта за мене?“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му је рекао да учи: "Аллахуммаг-фирли (Аллаху, опрости ми)“, тако што ћеш ми грехе прекрити и отклонити, "Вер-хамни (смилуј ми се)“, тако што ћеш ми пружити дуњалучке и ахиретске користи, "Вех-дини (упути ме)“, то јесте, упути ме на најбоља стања и на Прави пут. "Вер-зукни (и опскрби ме).“ То јесте, подари ми халал иметак, здравље и свако добро.
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Ко се закуне и у својој заклетви каже: ‘Тако ми Лата и Уззаа!’ – нека каже: ‘Ла илахе иллаллах’! (Нема Бога осим Аллаха!), а ко своме другу каже: Дођи да се коцкамо! – нека подели милостињу!“
متفق عليه
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас упозорава на заклињање неким другим мимо Аллаха. Верник се, наиме, заклиње само и искључиво са Аллахом. Он нас такође обавештава да онај ко се закуне неким мимо Аллаха попут Лата и Узата (два кипа која су била обожавана пре ислама), обавеза му је да се исправи и да каже: „Нема истинског бога мимо Аллаха.“ На тај начин одрећи ће се многобоштва и искупиће се од те погрешне заклетве. Посланик нам, такође, после тога говори да онај ко позове свога пријатеља да се коцкају, похвално му је да удели милостињу како би се искупио за то.
