Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way






























Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
Посланик, алејхисселам, је обавестио да су сва срца синова Адамових између два прста Милостивог, као једно срце; Он их управља онако како жели. Ако жели, учврстит ће га на истини, а ако жели, одвратиће га од истине. Његово управљање свим срцима је као управљање једним, и Њега ништа не може омести. Затим је Посланик, алејхисселам, упутио молитву: „О Господару срца, који их понекад управљаш ка покорности, а понекад ка греху, понекад ка сећању на Аллаха, а понекад ка забораву, окрени наша срца ка Твојој покорности.“
Посланик, алејхисселам, упутио је дову да Аллах подари лепоту, радост и углед на дуњалуку, и да уведе у рајске лепоте, његову благодат и сјај на ахирету – онога ко чује његов хадис, научи га напамет и пренесе га другима. Можда ће онај коме се пренесе хадис имати дубље разумевање и способност закључивања од онога ко га преноси, па тако први може бити стручнији у памћењу и преношењу, док други може бити бољи у разумевању и извлачењу прописа.
Посланик, мир и благослови на њега, обавестио нас је о неким благодатима Раја. Он је рекао да ће верник у Рају имати величанствен и простран шатор, грађевину од удубљеног бисера. Њена ширина и дужина на небу износиће шездесет миља. У сваком њеном углу и страни налазиће се његове супруге, које неће видети једна другу, а верник ће обилазити све њих.
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, је обавестио да је Аллах Узвишени рекао: „Припремио сам и спремио у Рају за Своје добре робове оно што ниједно око није видело, ниједно ухо није чуло и што људско срце није могло ни да замисли.“ Рекао је Ебу Хурејра, радијаллаху анху: „Читајте ако желите: ‘Па нико не зна какве их радости скривене чекају као награда за оно што су чинили.’“ (Ес-Сеџда, 17.)
Упитана је мајка верника, Аиша, нека је Аллах задовољан њоме, о карактеру Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, па је рекла: „Није у његовој природи била грубост или ружноћа у речима и делима, нити је на силу чинио ружно, нити га је намерно радио. Није био викач који диже глас на пијацама. Није узвраћао зло за зло; већ је узвраћао добрим, праштао и окретао се од зла.“
Када би вођа правоверних, Осман ибн Афан, радијаллаху анху, стао поред гроба, плакао би док му сузе не натопе браду. „Спомињеш Рај и Пакао, па не плачеш ни од чежње за Рајем ни од страха од Пакла! А плачеш због гроба?“ Одговорио је: „Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, обавестио је да је гроб прва станица од станица Ахирета. Ако се неко спасе и избави из њега, оно што следи биће му лакше; а ако не буде спасен од његове казне, оно што следи биће још теже од онога што је у њему.“
Посланик, алејхисселам, појаснио је да особа која највише заслужује доброчинство, лепо поступање јесте мајка. Посебно је истакао њено право тиме што је три пута поновио значај мајке, указујући на њену предност над свима осталима, без изузетка. Затим је Посланик, алејхисселам, објаснио ко следи после мајке у доброчинству: то је отац, а затим најближи сродници по крвној линији. Што је неко ближи, то више заслужује да се одржава родбинска веза и да му се чини доброчинство у односу на оне који су даљи.
Посланик, алејхисселам, обавестио је да свако ко каже: „Задовољан сам Аллахом као Господаром,“ тј. Аллахом као својим божанством, одгајатељем, власником и управитељем, „и исламом као вером“ тј. са свим његовим прописима, наредбама и забранама, „и Мухамедом као Послаником“ тј. са свим оним што је Веровесник донео и пренео до нас — за њега је Рај обавезан.
Убаде ибн Самит, радијаллаху анху, који је био међу учесницима велике битке на Бедру и један од вођа свог племена који су дошли да положе заклетву и дају подршку Аллаховом Посланику, алејхисселам, у ноћи на Акаби, код Мине — док је Посланик још био у Меки пре сеобе у Медину — пренео је да је Посланик, алејхисселам, седео међу својим друговима и затражио од њих да му дају завет у погледу одређених ствари: Прва ствар: да никог поред Аллаха не обожавају, ни у ком смислу. Друга ствар: да не краду. Трећа ствар: да не блудниче. Четврта ствар: да не убијају своју децу из страха од сиромаштва или кћери из страха од срамоте. Пета ствар: да не измишљају лажи. Шеста ствар: да не буду непослушни Посланику, алејхисселам, када им нареди оно што је добро. Ко остане постојан у том завету и придржава га се, његова награда ће Аллах наградити. Ко учини нешто од споменутог — осим многобоштва — и буде кажњен због тога на овом свету, извршење казне биће му искупљење и тиме ће му грех бити опроштен. А ко учини нешто од тога, а Аллах му то сакрије, његов случај је у Божијим рукама: ако буде хтео, опростиће му, а ако буде хтео, казниће га. Сви присутни су му на томе дали присегу.