Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Аиша, радијаллаху 'анха, казује: „Једном сам рекла Веровеснику, алејхисселам: ‘Довољно ти је што је Сафија таква и таква!’ (Неки преносиоци хадиса су рекли: ‘Мислила је на то што је ниског раста.’) ‘Посланик, алејхисселам, рече ми: ‘Рекла си нешто што би променило боју мора да се с њиме помеша.’ И имитирала сам једног човека, а он рече: ‘Не бих имитирао некога макар ми се нудило то и то.’“
رواه أبو داود والترمذي وأحمد
Мајка верника, Аиша, нека је Аллах задовољан њом, рекла је Посланику, алејхисселам: „Довољно ти је од Сафије (мислећи на мајку верника, нека је Аллах задовољан њом) то што је ниска.“ Посланик, алејхисселам, јој рече: „Изговорила си реч која би, када би се помешала с морском водом, надвладала је, променила и покварила.“ Рекла је: „И имитирала сам једног човека као неко ко га омаловажава.“ Посланик, алејхисселам, рече: „Не бих желео да говорим о његовим манама, или да га имитирам, или да кажем нешто попут тога у омаловажавајућем смислу, макар ми било дато нешто велико од овог света.“
Од Џабира, радијаллаху анху, преноси се од Посланика, алејхисселам, да је рекао: „Ко каже: ‘Субханаллахил-азим ве би-хамдихи (Слава Аллаху Узвишеном и хвала Му), посађена му је палма у Рају.’“
رواه الترمذي
Аллахов Посланик, алејхисселам, је рекао да онај ко изговори: „Субханаллах“ Узвишн је Аллах - што значи да су чисти од сваке мањкавости: Његово Узвишено Биће, Његова својства и Његова дела, - и каже „ве би-хамдихи“ - Њему припада сва хвала - што значи описивање Аллаха свим савршеним особинама, биће му посађена палма у Рају.
Од Ебу Хурејре, нека је Бог задовољан њиме, преноси се да је рекао: „Божији Посланик, нека су на њега благослов и мир, је казао: ‘Не завидите једни другима, не варајте једни друге, не мрзите се, не окрећите леђа једни другима, и не продајте преко туђе продаје. Будите, о робови Божији, браћа!' Муслиман је брат муслиману, не чини му неправду, не издаје га и не презире га. Богобојазност је овде,’ а указао је три пута на своја прса. ‘Довољно је човеку зла да презире свог брата муслимана. Сваки муслиман је свет за другог муслимана: његова крв, његова имовина и његова част.’“
رواه مسلم
Посланик, нека су на њега благослов и мир, препоручио је муслиману да се односи према свом брату муслиману на најбољи начин, и појаснио неке од обавеза и правила понашања према њима. То укључује: Прва препорука: Не завидите једни другима, да не би неко од вас пожелио да другом нестане благодат. Друга препорука: Не надмудрујте једни друге у трговини, повећавајући цену производа без намере да га купите, већ само да би користили продавцу или нашкодили купцу. Трећа препорука: Не мрзите се, јер мржња подразумева намеру да се науди и супротна је љубави, осим ако је мржња у име Бога; тада је она обавезна. Четврта препорука: Не окрећите леђа једни другима, и немојте избегавати свога брата или га бојкотовати. Пета препорука: Не продајте једни преко продаје других, као када неко каже купцу који је већ купио робу: „Имам исто такво по нижој цени“ или „Имам бољи производ по истој цени.“ Затим је Посланик, нека су на њега благослов и мир, дао свеобухватну препоруку: „Будите браћа, избегавајући све што је споменуто од забрана, и пружајте љубав, благонаклоност, саосећање, љубазност и сарадњу у добру, са искреним срцем и саветима у свакој прилици.“ Од обавеза ове братске везе је и: Да муслиман не чини неправду свом брату муслиману и не напада га. Да не остави свог брата муслимана да буде угњетаван, а да му не помогне у ситуацији у којој је у могућности да га помогне и уклони неправду. И да га не презире, нити омаловажава, нити гледа на њега с висине и са презиром, што је последица гордости у срцу. Затим је Посланик, нека су на њега благослов и мир, три пута нагласио да је богобојазност у срцу (прсима). Ко има богобојазност у срцу, која захтева лепо понашање и страх од Бога, неће презирати муслимана. Довољно је човеку од зла и лоших особина да презире свог брата муслимана, јер то долази из гордости (охолости) у његовом срцу. Затим је Посланик, нека су на њега благослов и мир, потврдио оно што је већ рекао, нагласивши да је сваки муслиман свет за другог муслимана: његова крв, његова имовина и његова част. Крв: да му не наноси насиље, било убиством или повредом, ударцем или сличним делима. Исто тако и имовина: да је не узима без права. Част: да га не вређа, нити његову част, као ни његово порекло.
Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Ко избави верника од једне од његових невоља на овом свету, Аллах ће њега избавити од једне невоље на Судњем дану. Ко олакша свом дужнику (било да му продужи рок или му опрости), Аллах ће њему олакшати и на овом и на оном свету. Ко сакрије (недела) једног муслимана, Аллах ће њега сакрити и на овом и на оном свету. Аллах је у помоћи Свом робу све док је он у помоћи свом брату. Ко крене на пут тражећи знање, Аллах ће му тим путем олакшати пут до џеннета. Када се год људи окупе у Божијој кући (џамији) ради учења Курана и његовог заједничког проучавања, Аллах на њих спусти смиреност, обухвати их Својом милошћу, анђели их окружују и Аллах их спомиње, поносећи се њима међу Својим најближим створењима. А онога ко закасни у својим делима, неће спасити његово порекло.“
رواه مسلم
Посланик, саллаллаху 'алејхи ве селлем, појаснио је да је награда муслимана код Алаха сразмерна његовим делима према другим муслиманима. Па тако, ко ублажи, олакша и отклони невољу или тешкоћу са верника у овом свету, Аллах ће му узвратити тиме што ће му отклонити једну од невоља на Судњем дану. Ко олакша ономе ко је у тешкој ситуацији, помогне му и отклони његову невољу, Аллах ће њему олакшати и на овом и на оном свету. Ко сакрије грех муслимана, када сазна за његове пропусте и посртања која не би требало откривати, Аллах ће сакрити његове грехе на овом и на оном свету. Аллах ће бити на помоћи Свом робу све док је роб у помоћи свом брату у његовим верским и овосветским потребама. Та помоћ може бити кроз молбу Господару, физички труд, иметак или на неки други начин. Ко крене путем стицања шеријатског знања, имајући у томе за циљ искључиво Аллахово задовољство, Аллах ће му тим путем олакшати пут до џеннета. Није могуће да се људи окупе у једној од Божијих кућа (џамија) како би заједно учили и проучавали Божију Књигу, а да на њих не сиђе спокој и не обухвати их милост Божија, да их анђели не окружују, и да их Аллах не спомене међу онима који су Му блиски. Довољна им је част да Аллах спомене Свог роба у узвишеном друштву. Ко има недостатке у својим делима, неће бити изједначен са онима чија су дела потпуна. Зато не треба да се ослања на част порекла и врлине својих предака, занемарујући сопствена дела.
Ел-Агарр, радијаллаху анху, који је био један од другова Посланика, алејхисселам, преноси да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао: „О, људи, покајте се Аллаху, јер се ја кајем Њему сто пута на дан.“
رواه مسلم
Посланик, алејхисселам, наређује људима да често чине тевбу (покајање) и траже опрост од Аллаха, Узвишеног. Он нас обавештава да се сам каје и тражи опрост од Аллаха више од сто пута дневно, иако му је опроштено све што је било пре и што ће доћи. У томе је савршенство понизности и потпуне преданости Аллаху, Узвишеном.
Од Ебу Сеида Худрија, радијаллаху анху, преноси се да је рекао: „Божији Посланик, алејхисселам, је казао: ‘Одећа доњег дела тела муслимана треба да буде до средине потколенице, а нема греха ако је између ње и чланака. Али оно што буде испод чланака, то је у ватри. Ко спусти своју одећу испод чланака из охолости, на њега Аллах неће обратити пажњу, нити ће га погледати.’“
رواه أبو داود وابن ماجه وأحمد
Посланик, алејхисселам, је појаснио да муслиман има три стања у погледу одеће доњег дела тела: Прво: Препоручено је да буде до средине потколенице. Друго: Дозвољено је да буде испод средине потколенице до чланака, који су две истакнуте кости на споју потколенице и стопала. Треће: Забрањено је да одећа буде испод чланака, јер постоји страх да ће та особа бити кажњена ватром. Ако је то учињено из охолости, поноса и надмености, Аллах неће обратити пажњу на такву особу, нити ће је погледати.
Макил ибн Јесар, радијаллаху анху, преноси да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао: „Обожавање (ибадет) у време нереда је као хиџра (пресељење) мени.“
رواه مسلم
Посланик, алејхисселам, је упутио људе да у време нереда, искушења, убистава, треба да се посвете обожавању и држању за веру. Награда за то је као награда за хиџру (пресељење) Посланику, алејхисселам. Ово је зато што људи у таквим временима запостављају обожавање, заокупљени су другим стварима, и само неколицина се посвети ибадету.
Eбу Сeид, радијаллаху анху, преноси да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао: „Ниједан муслиман не упути дову у којој нема греха или кидања породичних веза, а да му Аллах не да једно од троје: или ће му убрзати одговор на његову дову, или ће је сачувати за Ахирет, или ће од њега отклонити зло у складу с његовом довом.“ Рекли су: „Онда ћемо често упућивати дове.“ Посланик је рекао: „Аллах даје још више.“
رواه أحمد
Посланик, алејхисселам, нас обавештава да када муслиман упути дову Аллаху и тражи нешто што није грех, као што је да тражи олакшање у греху или неправди, нити тражи кидање породичних веза, попут дове против своје деце или рођака, Аллах му за његову дову даје једно од троје: - Или ће убрзати одговор на његову дову и дати му оно што тражи. - Или ће одложити одговор на дову до Судњег дана, што ће му донети велику награду у облику уздизања његовог положаја у Рају, или ће му опростити грехе и обасути га милошћу. Или ће му на овом свету отклонити зло у мери која одговара његовој дови. Асхаби су рекли Посланику, алејхисселам: „Онда ћемо често упућивати молбе, да бисмо стекли једну од ових вриједности?“ Посланик, алејхисселам, је рекао: „Оно што је код Аллаха веће је од онога што тражите, јер Његова дарежљивост нема краја.“
Абдуллах син Омеров, нека је Аллах задовољан њима, преноси: Аллахов Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, у време тегобе је учио: „Нема божанства осим Аллаха, Узвишеног и Благог. Нема божанства осим Аллаха, Господара Величанственог Арша (Трона). Нема божанства осим Аллаха, Господара небеса, Господара Земље и Господара Племенитог Арша.“
متفق عليه
Посланик, алејхисселам, би говорио у време великих тешкоћа и брига: „Ла илахе илла Аллах“ – нема божанства достојног обожавања осим Аллаха, „Узвишеног“ – Чија је величина неупоредива, Узвишеног у Свом Бићу, својствима и делима, „Благог“ – Који не жури да казни грешника већ му даје времена, и Који може да опрости упркос Својој моћи. „Нема божанства осим Аллаха, Господара Величанственог Арша (Трона)“ – Створитеља Величанственог Арша, „Нема божанства осим Аллаха, Господара небеса и Земље“ – Створитеља и Господара небеса и Земље, свега што се у њима налази, њиховог власника и управитеља, Који управља њима како хоће. „Господар Арша племенитог“ – Створитељ и Господар часног Арша (Трона).
