Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Преноси Му'аз бин Џебел, Аллах био задовољан њиме, да је рекао: „Аллахов Посланиче, обавести ме о делу које ће да ме уведе у рај и да ме удаљи од Ватре.“ Он рече: „Упитао си ме о крупној ствари, али је она лака за онога коме је Аллах учини лаком: обожавај Аллаха и не сматрај Му ништа равним, обављај молитву, удељуј зекат, пости рамазан и ходочасти Кабу. Потом рече: ‘Хоћеш ли да те упутим на врата добра? Пост је штит, милостиња (ар. садака) брише грехе као што вода гаси ватру, и човеков намаз (молитва) у дубини ноћи.’ Затим је проучио цитат из Часног Кур'ана: ‘Бокови њихови се постеља лишавају и они се Господару своме из страха и жеље клањају, а део оног што им Ми дајемо удељују. И нико не зна какве их, као награда за оно што су чинили, скривене радости чекају.’ Након тога рече: ‘Хоћете ли да вас обавестим о основи сваке ствари, њеном стубу и њеном врхунцу?’ Рекох, хоћу Аллахов Посланиче.’ Рече: ‘Основа вере је ислам, њен стуб је намаз, а врхунац ислама је борба на Аллаховом путу.’ Затим је рекао:‘ Хоћеш ли да те обавестим шта је темељ свега тога?’ Рекох:‘Хоћу Аллахов Посланиче.’ Он се дохвати за језик и рече: ‘Чувај ово.’ ‘Аллахов Посланиче, зар ћемо бити питани и за оно што говоримо?’, упитах. Он ми тада рече: ‘Мајка те изгубила Му'азе! Зар ће људе у Ватру изврнути било шта друго на њихова лица до онога што су починили њихови језици?’“
رواه الترمذي
Рекао је Му'аз, Аллах био задовољан њиме, био сам на путовању са Аллаховим Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па сам му се приближио а ми и даље путујемо, па сам му рекао: „Аллахов Посланиче, обавести ме о делу које ће ме увести у Џеннет (Рај) и удаљити од Ватре.“ Он рече: „Упитао си ме о крупној ствари, али је она лака за онога коме је Узвишени Аллах учини лаком: Прво: да обожаваш Аллаха Јединог, и да Му не придружујеш ништа у обожавању. Друго: обављање намаза што обухвата пет обавезних намаза током дана и ноћи: сабах, подне, икиндија, акшам и јација; са свим њиховим условима, рукновима (темељима) и ваџибима (обавезним радњама). Треће: давање обавезног зеката. То је обавезни материјални ибадет у одређеним врстама иметка. Даје се на сваки иметак који достигне шеријатски одређену количину онима којима је намењен. Четврто: пост месеца рамазана. Неопходно је суздржати се од јела, пића и осталих ствари које кваре пост од појаве зоре до заласка Сунца, с намером обожавања Аллаха на тај начин. Пето: да обавиш хаџџ (ходочашће у Меки), с намером обожавања Аллаха.“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, након тога рече: „Зар не желиш да те упутим на оно што ти отвара врата сваког добра?! Након ових дужности, ради и одређена добровољна дела! Прво: добровољни пост. Он човека штити од греха тако што му смирује страсти и умањује снагу. Друго: добровољна садака (милостиња). Она гаси грехе и брише њихове трагове. Треће: Ноћни намаз у последњој трећини ноћи.“ Затим је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, проучио речи Узвишеног Аллаха: „Бокови њихови се постеља лишавају“, тј. устају из кревета, „и они се Господару своме клањају“, тј. обављају намаз, чине зикр (величају Аллаха), уче Кур'ан и уче дове, „из страха и жеље“, а део онога што им Ми дајемо удељују. „И нико не зна какве их, као награда за оно што су чинили, скривене радости чекају“, тј. радости које их чекају на ономе свету. Затим је рекао: „Хоћете ли да вас обавестим о суштини вере? И њеном стубу на којег се ослања? И њеном врхунцу?“ Му'аз, Аллах био задовољан њиме, тада је рекао: „Наравно, Аллахов Посланиче.“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, тада је рекао: „Основа свега јесте ислам, односно келимеи шехадет који када човек прихвати, присвојио је темељ вере. А његов стуб је намаз. Нема ислама без намаза, као што нема куће без стуба. Онај ко обавља намаз, његова вера постаје јака и чврста. Сами врхунац је у џихаду, у борби против непријатеља вере ради уздизања Аллахове речи.“ Затим је рекао: „Хоћеш ли да те обавестим како да учврстиш и поправиш оно што је прошло?“ Тада је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, узео свој језик и рекао: „Чувај ово и не говори о ономе што те се не тиче.“ Му'аз је упитао: „Зар ће нас Аллах позвати на одговорност и казнити због свега што кажемо?“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је одговорио: „Мајка те изгубила!“ – није тиме мислио да га прокуне, већ је то израз код Арапа којим се жели скренути пажња на нешто што би особа требала знати и на шта би требала обратити пажњу. Затим је додао: „Зар ће ишта друго бацати људе у Ватру осим плодова њихових језика – попут неверства, клевете, псовке, оговарања, преношења туђих речи и лажи?“
Од Ибн Аббаса, Аллах био задовољан њима, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, преносећи од Узвишеног Аллаха, рекао: „Аллах је прописао и одредио добра и лоша дела, а затим је то објаснио. Ко одлучи да учини добро дело, па га не учини, Аллах ће му уписати код Себе потпуно добро дело. Ко пак, одлучи да учини добро дело и учини га, Аллах ће му записати десет добрих дела, а награда му може бити седам стотина пута већа, па и више од седам стотина пута. Ко одлучи да учини лоше дело, па га не учини, Аллах ће му уписати потпуно добро дело. А ако одлучи да учини лоше дело и учини га, Аллах ће му записати једно лоше дело.“
رواه البخاري ومسلم في صحيحيهما بهذه الحروف
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам казује да је Узвишени Аллах одредио добра и лоша дела, те је потом анђелима појаснио како да их записују. Ко одлучи да уради добро дело, биће му уписано једно добро дело па макар га и не урадио. Док, ако га уради биће му уписано од десет до седам стотина добрих дела, па и више од тога. То повећање добрих дела зависи од искрености која се налази у срцу, те о томе колико другима то дело користи и тако даље. А ко одлучи да уради лоше дело, те се потом сустегне од њега ради Аллаха, Он ће му уписати добро дело. Међутим, ако га не уради због тога што се позабавио нечим другим, неће му се уписати ништа; те ако га не уради због тога што га је спречила слабост у томе, уписаће му се та неваљала намера. На концу, ако ипак уради то лоше дело, уписаће му се само једно лоше дело.
Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Узвишени Аллах је рекао: ‘Ко узнемири Мог миљеника, Ја ћу му објавити рат. Најдраже чиме Ми се Мој роб може приближити јесу обавезне молитве (фарзови) које сам му прописао. Потом ће Ми се роб устрајно приближавати нафилама (добровољним молитвама) све док га не заволим. Када га заволим, постаћу слух његов којим слуша, вид његов којим гледа, рука његова којом узима, нога његова којом хода. Ако Ме замоли за нешто, даћу му; а ако од Мене заштиту затражи, заиста ћу му је пружити.’“
رواه البخاري
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас је обавестио у овом хадиси-кудсију да је Узвишени Аллах рекао: „Ко узнемири једног од Мојих штићеника, расрди га или замрзи, Ја сам му објавио непријатељство.“ Аллахов евлија (миљеник) је богобојазни верник. Онолико колико је човек верник и богобојазан, толико ће бити и Аллахов миљеник. Муслиман се не може приближити Узвишеном ни једним делом, осим кроз обавезне молитве (фарзове) и избегавање харама (забрањених дела). Поред тога, роб ће се приближавати Њему непрестано и добровољним молитвама након обавезних све док не постигне Аллахову љубав. Када га Узвишени заволи, Он ће његова четири дела тела учинити средством у постизању добра: 1. да слуша само оно чиме је Узвишени Аллах задовољан; 2. да гледа само оно чиме је Узвишени Аллах задовољан; 3. да чини и делује својим рукама само онако како је Он Узвишени задовољан; 4. да га његова стопала воде само ка местима којима је Он задовољан, и неће се трудити да ради осим оно што је добро. Поред тога, ако тај човек затражи нешто од Аллаха, Он ће му то испунити. Дакле, биће од оних чија се дова прима. Такође, ако затражи уточиште код Њега, Узвишени Аллах ће га заштитити од свега чега се прибојава.
Преноси Абдуллах бин 'Амр бин Ас, Аллах био задовољан њима, да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Нико од вас неће бити потпуни верник све док његова страст не буде следила оно са чиме сам ја послан.“
رويناه في كتاب الحجة بإسناد صحيح
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, појашњава нам да човек не може бити потпуни верник све док његова љубав не буде у складу с оним што је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, донео од наредби и забрана; да воли оно што је наредио и да мрзи оно што је забранио.
Од Абдуллаха бин Амра, Аллах био задовољан њима, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Четири особине: ко их има, тај је лицемер, а ако се једна од њих нађе у њему, тај има део лицемерја све док је не остави: ко кад говори лаже, ко кад обећа не испуни, ко кад се свађа буде груб, и ко кад склопи уговор буде непоуздан.“
رواه البخاري ومسلم
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас упозорава на четири својства која, ако се нађу при муслиману, јако ће личити на лицемера. То се, односи на онога код кога су ове особине доминантне, а не на онога код кога се оне ретко нађу. Оне су: 1. Када говори, намерно износи неистину. 2. Када се обавеже на нешто не испуни и проневери. 3. Када да обећање не испуни и прекрши га. 4. Када се расправља с неким прелази границе, одступа од истине и износи неистине. Лицемерство представља исказивање једног, а сакривање супротног. Ово је присутно код особе са наведеним својствима будући да једно приказује ономе коме говори, коме обећава и с киме се расправља, а крије супротно. Ова особа, дакле, поседује својство лицемерства докле год се не реши те одређене особине, али не у смислу мунафика који се приказује да је муслиман, а у себи крије неверство.
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Тако ми Онога у Чијој Руци је моја душа, нема ниједног јевреја ни хришћанина овог уммета који за мене чује, а не поверује у оно са чиме сам дошао - а да неће бити становник Пакла.“
رواه مسلم
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, се заклиње да свако ко за њега чује из овог уммета, свеједно био хришћанин, јевреј или неко други, а потом умре без прихватања ислама, а да неће бити од оних који ће вечно боравити у Паклу.
Преноси се од Аише и Абдуллаха бин Аббаса, Аллах био задовољан њима, да су рекли: "Када се Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, приближио смртни час, стављао би кошуљу на лице, а када би му постало тешко, лице би откривао. У таквом стању, он је рекао: ‘Нека је Аллахово проклетство на јевреје и хришћане. Градили су богомоље на гробовима њихових веровесника.’ Тиме је упозоравао на њихове поступке.“
متفق عليه
Аиша и Ибн Аббас, Аллах био задовољан њима, нам казују да када је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био на смртној постељи стављао је платно на своје лице, па када би му било тешко дисати ради смртних мука, лице би откривао. У таквом тешком положају, Посланик је призвао Аллахово проклетство на јевреје и хришћане, те да буду удаљени од Његове милости, будући да су градили богомоље на гробовима њихових веровесника. Да то није толико опасно, Посланик то у оваквој прилици не би споменуо. Ради тога, нама је забрањено да опонашамо хришћане и Јевреје по овом питању и наређено нам је да затворимо све путеве који воде ка ширку.
Од Ебу Хурејре, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је Посланик, мир над њим, рекао: „Боже, немој учинити мој гроб идолом. Аллах је проклео народ који је своје гробове својих посланика претворио у богомоље.”
رواه أحمد
Посланик, мир над њим, молио је свог Господара да његов гроб не постане као идол који људи обожавају преко величања и окретања према њему приликом обредословља. Затим је обавестио да је Аллах удаљио и искључио из Своје милости оне који су од гробова посланика направили богомоље, јер претварање гробова у богомоље води ка њиховом обожавању и сујевјерјима око њих.
Од Ебу Хурејре, нека је Бог задовољан њиме, преноси се да је рекао: Посланик, нека су на њега Божији мир и благослов, је казао: Аллах, нека је Он узвишен и благословен, рекао је: "Ја сам Себи довољан и не треба Mи друг. Ко учини неко дело у Моје име и у име неког другог, Ја ћу га препустити том другом.“
رواه مسلم
Посланик, мир над њим, преноси да је Аллах, рекао da je Он је најмање потребан супарника у ибадету, јер је богат и независан од свега. Ако човек учини неко дело покорности и посвети га и Аллаху и неком другом, Аллах ће га одбацити и неће га примити, већ ће га вратити ономе ко га је учинио. Због тога је неопходно да сва дела буду искључиво посвећена Аллаху, јер Узвишени прихвата само оно што је учињено искрено у Његово име.
