Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Од Енеса б. Малика се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Нема 'адве (натприродне заразе), ни сујеверја, а фе'л (оптимизам) ми се свиђа.“ Неко упита: "А шта је то фе'л?“ "Лепа реч“, одговори Посланик.
متفق عليه
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас обавештава да је 'адва неисправна. То је, заправо уверење које је било присутно код предисламских Арапа да болест може сама по себи да пређе из једног организма у други, мимо Аллахове одредбе. Осим тога, скреће нам се пажња и да је сујеверје неисправно. Оно је забрањено свеједно радило се о нечему што се чује или види, или утврди путем бројева, дана, животиња и томе слично. Сујеверје (ар. тијере) долази од речи тајр што значи птица. Иако сујеверје обухвата и друге предмете и ствари с којима је неко сујеверан, арапски израз потиче од речи птица, јер је код предисламских Арапа било проширено сујеверје које се заснивало на птицама. Наиме, Арап би пустио птицу да полети када би хтео прионути на неки задатак, путовање, трговину и тако даље. Уколико би птица полетела удесно, човек би то сматрао добрим знаком и кренуо би да изврши задани циљ. Но, ако би полетела улево, суздржао би се од онога што је намеравао. Напослетку, Посланик нам је казао да му се фе'л допада. Фе'л представља осећај среће и оптимизма којег неко осети када чује лепу реч која га, уз то, наводи да има лепо мишљење о своме Господару.
Ел-Бера', Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао у вези са Енсаријама: "Њих воли само верник а не презире их осим лицемер. Онај ко их заволи, њега Аллах воли, а онај ко их презире, њега Аллах презире.“
متفق عليه
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас обавештава да је љубав према Енсаријама (становницима Медине), знак потпуног веровања. Они су, наиме, претече верницима у помагању ислама и Аллаховог Посланика. Трудили су се да пруже уточиште верницима, те су и своје иметке и животе жртвовали на Аллаховом путу. С друге стране, мржња према њима је знак лицемерства. Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам потом појашњава да онај ко заволи Енсарије, Аллах ће њега заволети, а онај ко их мрзи, Он ће њега замрзети.
Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Радите добро колико можете и будите умерени и истрајни, и знајте да се нико од вас неће спасти (паклене казне) својим делима.“ Његови пријатељи су упитали: „Зар ни ти, Божији Посланиче?“ Он је одговорио: „Ни ја, осим ако ме Аллах, из Своје доброте, обаспе Својом милошћу.“
متفق عليه
Посланик, мир и Божији благослови нека су на њега, подстиче своје другове да раде и да се боје Аллаха колико год могу, без претераности и немарности. Саветује их да у свом раду теже исправности, искрено ради Аллаха и следећи суннет, како би њихова дела била примљена и постала разлог да их обаспе Божија милост. Затим их је обавестио да никога од вас неће спасити само његова дела; већ је неопходна Божија милост. Рекли су: „Чак ни ти, о Божији Посланиче, твоја дела те неће спасити, упркос њиховој величини?“ Па је Посланик рекао: „Чак ни ја, осим ако ме Аллах обухвати Својом милошћу и добротом.“
Од Абдуллаха бин Мес'уда, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Сваки посланик, којег је Узвишени Аллах послао пре мене, имао је од свога народа помагаче и другове који су се држали његових суннета и следили његова наређења. Затим су после њих долазиле генерације људи који нису чинили оно што су говорили, а чинили су оно што им није наређено. Ко се против таквих буде борио рукама, тај је верник; онај ко се против њих буде борио језиком, верник је; онај ко се против њих буде борио својим срцем, верник је; а након тога нема имана (веровања) ни колико је трун.“
رواه مسلم
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обавестио нас је да није било ниједног посланика којег је Узвишени Аллах послао некој заједници пре њега, а да није имао из своје заједнице одабране следбенике, помагаче и искрене борце, који су били прикладни да буду његови наследници; придржавали су се његове праксе и следили његове упуте. Затим, након тих добрих претходника, долазе људи који нису добри; говоре оно што не раде и раде оно што им није наређено. Ко се против њих бори руком, он је верник; ко се против њих бори језиком, он је верник; ко се против њих бори срцем, он је верник; а ко ништа од тога не чини, снашло га је стање у којем нема ни труна веровања.
Од Џабира бин Абдуллаха, Аллах био задовољан њима, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Дато ми је пет својстава која нису била пре мене дата никоме: потпомогнут сам страхом који непријатељи осећају на даљини једномесечног путовања; цела површина Земље учињена ми је местом за обављање намаза и средством за чишћење и где год којег човека из мог уммета достигне наступање било којег намаског времена, нека ту и клања (обави намаз); дозвољен ми је ратни плен; дато ми је право заузимања (шефа'ат); сваки веровесник био је послат само свом народу, док сам ја послат целоме човечанству.“
متفق عليه
Хадис нам говори о томе да је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, над осталим веровесницима одликован са пет особина: Прва посебност јесте да је Узвишени Аллах помогао Посланика и учврстио га против његових непријатеља и то путем страха којег је улио у њихова срца, којег они осећају и због њега слабе, па макар Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био од њих удаљен колико је месец дана хода. Друга посебност којом је Узвишени Аллах почаствовао овог племенитог Посланика и његове следбенике јесте што им је земљу учинио погодном за обављање намаза и да где год их задеси време намаза да клањају. Такође, они који су били пре нас, нису се могли очистити осим водом, док следбеници овог уммета, ако не нађу или не могу користити воду, могу користити земљу. Трећа посебност јесте дозвола узимања плена који се освоји у рату са неверницима. Четврта посебност јесте да је Узвишени Аллах подарио Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, могућност да се заузима великим шефатом (заузимањем), како би отпочело суђење и тако се олакшало људима. Пета почаст која је подарена Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, јесте да су ранији веровесници били слати само својим народима, док је верозакон који је објављен нашем Посланику одговарајући за свако време и место, упућен је свим људима и ђаволима.
Од Хариса ибн Вехба, нека је Аллах задовољан њимe, преноси се да је рекао: "Чуо сам Божијег Посланика, да је рекао: 'Хоћете ли да вам кажем ко ће бити становници раја? То је сваки слабашан и убог човек, када би се заклео Свевишњем Аллаху за нешто, Он би му то испунио. Хоћете ли да вам кажем ко ће бити становници пакла? Сваки осоран, груб и охол човек.'“
متفق عليه
Посланик, мир и благослов Божији нека су на њега, нас је обавестио о неким особинама становника Раја и становника Пакла. Већина становника Раја су: „сваки слабашни и потчињени“, односно, они који су понизни и покорни пред Узвишеним Аллахом до те мере да их неки људи сматрају слабима и потцељују их. Такав човек, који је понизан пред Аллахом, ако би се заклео у Његово име из наде у Божију великодушност, Аллах би испунио његову заклетву, дао му оно на шта се заклео и одговорио на његову молбу. С друге стране, већина становника пакла су: сваки „осорни“, што значи груб и свадљив човек, или развратник који се не приклања добру; „надмени“, који је охол, прождрљив, крупног тела, охоло ходи, али је лошег карактера; „поносити“, који одбацује истину и потцењује друге.
Преноси се од Ебу Хурејрe, нека је Аллах задовољан њиме, да је рекао: „Посланик, нека су на њега благослов и мир, рекао је: Аллах Узвишени каже: ‘Ја сам према мишљењу мога роба о Мени, и Ја сам с њим када Ме спомиње. Ако Ме спомене у себи, споменем га у Себи. Ако Ме спомене у друштву, споменем га у бољем друштву од његовог. Ако Ми се приближи за један педаљ, приближим му се за један аршин. Ако Ми се приближи за један аршин, приближим му се за један хват. Ако Ми приђе ходом, доћи ћу му трчећи.’“
متفق عليه
Посланик, нека су на њега благослов и мир, пренео је да Узвишени Аллах каже: „Ја сам према мишљењу мога роба о Мени, па ћу Свога роба третирати у складу са његовим мишљењем о Мени, било то у нади у Моју милост или очекивању опроста. Учинићу му оно што од Мене очекује, било добро или нешто друго. Ја сам с њим са Мојом милошћу, успехом, упутом, заштитом и подршком ако Ме се сети.“ Ако Ме се сети у самоћи, помињући Ме у тишини слављењем и уздизањем, и Ја ћу њега поменути у Себи. Ако Ме се сети у друштву, поменућу га у друштву које је бројније и узвишеније од његовог. Ко се Аллаху приближи за један педаљ, Аллах се њему приближи за лакат. А ако му се приближи за лакат, Аллах му се приближи за хват. А ако роб дође Аллаху ходајући, Аллах му приђе трчећи. Када се роб приближи свом Господару кроз послушност и окрене Му се, Узвишени Господар га још више приближи Себи, награђујући га сразмерно његовом делу. Што је човекова оданост и покорност потпунија, то је ближи Узвишеном Аллаху, јер су Аллахова награда и дар већи од човековог труда и рада. Суштина је да Аллахова награда надмашује човеков труд, како по квалитету, тако и по количини. Верник треба да има лепо мишљење о Аллаху, да ради, жури када је добро у питању и повећава своја дела, све док не сусретне Аллаха.
Од Талхе б. 'Убејдиллаха, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је рекао: „Дошао је Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, неки човек из Неџда, рашчупане косе. Чули смо му глас, али нисмо разумели шта каже док се није приближио Аллаховом Посланику. Питао је о Исламу, а Аллахов Посланик рече: 'То је пет намаза у току дана и ноћи!' На то му човек рече: 'Имам ли каквих других обавеза, осим тога?' Он му одговори: 'Не, осим добровољно!' Затим му је Аллахов Посланик рекао: 'И пост месеца рамазана', а човек му рече: 'Јесам ли још шта дужан осим поста?' А он му рече: 'Не, осим добровољно.' Затим му је Аллахов Посланик споменуо зекат, а човек упита: 'Имам ли обавеза осим њега?' Он му одговори: 'Не, осим да делиш добровољно!' Потом се човек окрену, говорећи: 'Тако ми Аллаха, нити ћу на ово шта додати нити одузети!', на шта Аллахов Посланик рече: 'Спасио се, уколико је истину рекао!“
متفق عليه
Неки је човек из Неџда дошао Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, коса му је била рашчупана, а глас повишен. Асхаби нису разумели шта говори, све док се није приближио Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и упитао га о дужностима у исламу. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, отпочео је са намазом, рекавши му да је обавеза клањати пет намаза током дана и ноћи. Човек упита: "Да ли ми је поред тих пет намаза обавеза клањати нешто друго?“ Одговорио му је: "Није ти обавеза ништа осим ако желиш да клањаш неке добровољне намазе.“ Затим је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао да му је обавеза постети месец рамазана. Човек је упитао: "Да ли поред рамазана морам постети неке друге дане?“ А Посланик му је рекао: "Не мораш да постиш ништа мимо рамазана, осим добровољно.“ Потом је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, споменуо зекат, а човек га је поново упитао да ли поред тога мора још у нешто издвајати свој иметак, па му је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао да не мора осим ако то жели добровољно. Након што је чуо од Посланика исламске дужности, окренуо се и Аллахом заклео да ће те дужности извршавати, не додајући ништа на њих, нити од њих одузимајући. После је Посланик рекао: "Ако је овај био искрен, онда ће успети.“
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Најбољи дан у којем је Сунце изашло, јесте петак; тога дана створен је Адам, тога дана уведен је у Џеннет (Рај), тога дана изведен је из њега, и Судњи дан наступиће у петак.“
رواه مسلم
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, казује нам да је петак најбољи дан у којем изађе Сунце. Неке од одлика петка су: Тога дана је Узвишени Аллах створио Адама, тога дана га је увео у Џеннет, тога дана га је извео из Џеннета и спустио на Земљу, и тога ће дана наступити Смак света.
