Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Enes, radijallahu 'anhu, kaže: "I ponekad bi neka od medinskih robinja uzela Vjerovjesnika za ruku, pa bi ga povela gdje ona hoće."
Hadis bilježi imam Buhari
Hadis ukazuje na poniznost Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, a on je najčasnije stvorenje. Neka od medinskih robinja dolazila bi kod njega, uzimala ga za ruku i odvodila bi ga tamo gdje bi htjela, kako bi joj pomogao. On je bio najčasnije stvorenje, nije pitao gdje ide niti je govorio da ide nekom drugom da joj pomogne, nego je išao sa njom i pomogao joj u ispunjavanju potreba. Za takvo postupanje, Allah mu je povećao ugled i položaj, neka je na njega mir i blagoslov Allahov. Uzimanje ruke koje se spominje u hadisu ne znači dodirivanje ruke. El-Hafiz veli: "Pod uzimanjem ruke misli se na ono što proizilazi iz toga, a to je blagost i prihvatanje onoga što se traži. Ovo obuhvata više vrsta poniznosti, jer se spominje žena a ne muškarac, i robinja, a ne slobodna žena, a još se spominje i robinja u općoj formi, tj. bilo koja robinja.
Enes, radijallahu anhu, kaže: "Jedan dječak jevrej služio je Allahovog Poslanika, pa se razbolio. Poslanik je došao da ga obiđe, sjeo je kod njegove glave i rekao mu: 'Primi islam.' Dječak pogleda u svoga oca, koji bijaše prisutan. Otac mu reče: 'Poslušaj Ebul-Kasima.' Dječak primi islam. Izašao je Poslanik govoreći: 'Hvala Allahu, Koji ga je spasio od vatre džehenemske.'" (Buhari)
Hadis bilježi imam Buhari
Hadis dokazuje da je ispravan islam dječaka koji je sposoban da razlučuje, jer da nije ispravan, Poslanik mu ne bi ponudio da ga primi. Riječi: “...Koji ga je spasio od vatre džehennemske”, označavaju ispravnost njegovog islama, te da dječak koji umre kao nevjernik zaslužuje kaznu.
Od Ebu Hurejre, radijallahu 'anhu, se prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, rekao: „Kada bih bio pozvan na plećku ili goljenicu, ja bih se odazvao, a kada bi mi se poklonila plećka ili goljenica, primio bih.“
Hadis bilježi imam Buhari
Ovaj hadis je dokaz koji ukazuje na lijepo ponašanje Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, njegovu poniznost, želju da pridobije ljudska srca, da prihvata poklone pa makar bili mali, da se odazove kada ga neko pozove na gozbu, pa makar znao da ga zove na nešto neznatno, jer je cilj primanja poklona ili odazivanja pozivu, pridobijanje onoga koga zove. Odbijanje poziva vodi ka neprijateljstvu. Plećka i goljanica posebno su spomenute zbog toga što je spojeno nešto što ne vrijedi i što je vrijedno, a Poslanik je najviše volio plećku, dok goljanica nema vrijednosti.
Enes, radijallahu 'anhu, veli: "Nisam dodirnuo ni brokata (vrsta tkanine protkane svilom) ni svile mekše ni blaže od dlana ruke Allahovog Poslanika, i nisam nikada primirisao ljepšeg i prijatnijeg mirisa od mirisa Allahovog Poslanika. Služio sam Allahovog Poslanika deset godina i nikada mi nije rekao ni 'uf', niti mi je kada prigovorio za neku stvar koju sam učinio: 'Zašto si to učinio?', niti za neku stvar (posao) koju nisam učinio: 'Zašto to nisi učinio?'" (Muttefekun alejhi)
Muttefekun alejh
Enes, radijallahu 'anhu, veli: “Nisam dodirnuo ni brokata (vrsta tkanine protkane svilom) ni svile mekše ni blaže od dlana Allahovog Poslanika.” Enes je služio Poslanika deset godina. Poslanikova ruka je bila blaga, kao i njegov miris. Nikada nije primirisan ljepši i prijatni miris od mirisa Allahovog Poslanika. Enes veli: “Služio sam Allahovog Poslanika deset godina i nikada mi nije rekao ni 'uf'”, tj. nije ga uznemirio tokom tih deset godina, dok se kod nas kada nas neko služi ili kada se družimo sa nekim sedmicu dana, desi uzemiravanje. Međutim, ovaj čovjek je služio Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, deset godine i nije mu nikada rekao ni uf. Niti mu je kada prigovorio za neku stvar koju je učinio, pa ga pitao: “Zašto si to učinio?”, čak i za one stvari koje je Enes radio po svome mišljenju, nije ga kritikovao, i nije rekao: “zašto si uradio to”, i pored toga što je bio sluga. Niti za neku stvar (posao) koju nije učinio, nije ga pitao: “Zašto to nisi učinio?" Sve ovo ukazuje na lijepo ponašanje koje je imao Poslanik, salllallahu alejhi ve sellem.
Od Aiše, radijallahu 'anha, se prenosi da je rekla: "Allahov Poslanik nije nikoga udarao, ni ženu, ni slugu, osim kada bi bio u (džihadu) borbi na Allahovom putu. I nikada se nije svetio (osvećivao) zbog sebe, osim kada bi se kršile Allahove zabrane, pa bi kažnjavao (svetio se) zbog Uzvišenog Allaha."
Hadis bilježi imam Muslim
Jedna od Poslanikovih vrlina jeste i to da on nikada nije udario ni životinju niti šta drugo, ni žene, ni sluge. On nije udarao ni ono što se po običaju udaralo, a pogotovo nije udarao ono što se ne udara. Udarao je samo u borbi na Allahovom putu, kada se Allahova riječ uzdizala. On nije nikome nažao učinio, kao što su njega nevjernici ranjavali u glavu i kada mu je zub izbijen i sl. Sve je to on oprostio i blag je bio, nije se osvećivao, osim u slučaju kada se radilo o Allahovim granicama.
Prenosi se da je Aiša, radijallahu 'anha, upitala Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem: „Da li ti je ikada došao trenutak teži od onog poslije bitke na Uhudu?" "Svašta sam doživio od tvoga naroda" - reče on – "ali najteže što sam doživio od njih bilo je ono na Dan Akabe, kad sam se obratio lbn Abdu Jalilu b. Abdu-Kulalu, pa nije prihvatio ono što sam htio. Otišao sam veoma potišten, i nisam se osvijestio sve dok nisam došao u Karn Se'alib. Tada sam podigao glavu i ugledao kako mi oblak pravi hlad. Pogledao sam (ga bolje), kad u njemu Džibril. Pozva me i reče: 'Allah je čuo ono što ti je rekao tvoj narod, i kako su te odbili. On ti je poslao meleka (koji je zadužen za brda) da mu narediš što god hoćeš u vezi s njima.' Potom me pozva melek brda, nazva mi selam, a zatim reče: 'Muhammede, Allah je čuo ono što ti je rekao tvoj narod, a ja sam melek brda. Poslao me je moj Gospodar da mi narediš šta želiš. Ako hoćeš, ja ću nad njima poklopiti dva brijega.’”
Muttefekun alejh
Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, nakon što ga je Aiša, radijallahu 'anha, upitala: „Da li ti je ikada došao trenutak teži od onog poslije bitke na Uhudu?", rekao je: "Da.", pa joj je spomenuo priču vezanu za njegov odlazak u Taif. Kada je Poslanik pozvao Kurejšije u Mekki, i kada su ga odbili, on je otišao u Taif kako bi im dostavio Allahov govor. Pozvao je Taifljane, ali oni su se još bezumnije ponijeli od Mekkelija, gađali su ga kamenjem tako da su mu pete prokvarile. Tada se obratio lbn Abdu Jalilu b. Abdu-Kulalu, jednom od uglednika Taifa iz Sekifa, pa nije prihvatio ono što je htio. Otišao je veoma potišten, i nije se osvijestio sve dok nije došao u Karn Se'alib. Tada je podigao glavu i ugledao kako mu oblak pravi hlad. Pogledao ga je bolje, a ono u njemu Džibril, koji mu reče: "Allah ti je poslao meleka (koji je zadužen za brda) da mu narediš što god hoćeš u vezi s njima." Potom ga pozva melek brda, nazva mu selam, a zatim reče: "Muhammede, poslao me je moj Gospodar da mi narediš šta želiš. Ako hoćeš, ja ću nad njima poklopiti dva brijega." Međutim, Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, zbog svoje blagosti i dalekovidnosti nije pristao na to, jer ako se to desi, oni će biti uništeni, nego je rekao: "Ja se nadam da će Allah dati da od njih nastanu oni koji će samo Allahu ibadet činiti i neće Mu sudruga pripisivati.” To se i desilo, Allah je dao da iz tog naroda koji su bili mušrici i koji su napali Poslanika pojave se oni koji su Ga obožavali.
Enes, radijallahu anhu, kazuje:„Ebu Talha rekao je Ummu Sulejm: 'Čuo sam glas Allahovog Poslanika, sallallahu alej hi ve sellem, koji je bio jako slab, i prepoznao sam u njemu glad. Imate li imalo hrane? 'Da', odgovorila je i iznijela ječmene kolutove. Onda je hljeb zamotala u svoj veo, zatim ga je stavila ispod moje odjeće, a ostatkom vela me je ogrnula, te me je poslala Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Otišao sam i našao Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u džamiji u društvu nekih ljudi. Prišao sam im, pa me on upita: 'Je li te poslao Ebu Talha?' 'Da', rekao sam. 'Je li zbog hrane?' 'Da', odgovorio sam. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tada onima koji su bili s njim reče:'Pođite!' Krenuli su, a ja sam otišao pred njima, došao sam do Ebu Talhe i obavijestio ga (o tome). 'Ummu Sulejm', reče Ebu-Talha, 'došao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zajedno sa ljudima, a mi nemamo hrane da ih nahranimo!' 'Allah i Njegov Poslanik najbolje znaju!', odgovori ona. Ebu Talha je izašao u susret Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, koji je došao i zajedno s Ebu Talhom ušao (u kuću), govoreći: 'Iznesi, Ummu Sulejm, ono što kod tebe ima za jesti!' Ona je donijela onaj hljeb, a Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredi da se izmrvi. Ummu Sulejm je iscijedila mješinu za maslo i tako ga začinila. Potom je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nad tom hranom izgovorio ono što je Allah htio da on kaže, a onda je rekao: 'Daj dopuštenje deseterici!' Ebu Talha im je dopustio, te su jeli sve dok se nisu zasitili, a zatim izašli. 'Daj dopuštenje deseterici!', ponovo reče Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. On im je dopustio, i svijet je jeo dok se nije zasitio. Bilo je tada prisutno sedamdeset ili osamdeset ljudi." (Muttefekun alejhi) U drugoj predaji stoji: „Ulazila su deseterica, a izlazila su deseterica, sve dok nisu ušli svi koji su bili prisutni. Svi oni su se najeli, a nakon toga hrane je bilo isto kao i kad su je počeli jesti.“ U drugoj predaji stoji: „Ulazila su deseterica po deseterica, sve dok ih osamdeset nije jelo. Nakon toga je jeo Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i ukućani, i nakon njih je ostalo hrane.“ U drugoj predaji stoji: „A zatim su ostatak uručili komšijama.“ U drugoj predaji od Enesa stoji: „Došao sam kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i zatekao sam ga kako sjedi sa svojim ashabima. Primijetio sam da mu je stomak podvezan jednim povezom, pa sam upitao neke od njegovih drugova: 'Zbog čega je to učinio? Oni kazaše: 'Zbog gladi.' Otišao sam do Ebu Talhe, muža Ummu Sulejm, i kazao mu: 'O oče, vidio sam Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kako je podvezao stomak povezom, pa sam pitao njegove drugove i rekli su mi da je to zbog gladi! Tada je Ebu Talha upitao moju majku ima li šta za jelo, a ona je kazala: 'Imam samo komadiće hljeba i hurme. Ukoliko dođe samo Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nahranit ćemo ga, a ako dođe još neko drugi s njim, neće biti dovoljno...'“
Muttefekun alejh
Jednom je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, osjećao veliku glad. Ebu Talha, radijallahu anhu, saznao je da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u takvom stanju, na temelju njegova slabašnog glasa. O tome je obavijestio svoju suprugu Ummu Sulejm, radijallahu anhuma, te je upitao: "Da li kod vas ima nešto hrane?" "Da", odgovorila je, tj. imamo tek toliko da utolimo glad Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Zatim je izvadila ječmene kolutove, uzela svoj veo (ogrtač) i omotala hljeb, te ga stavila ispod odjeće Enesa, radijallahu anhu, a od ostatka vela napravila je ogrtač koji će ga pokriti. Kada je Enes, radijallahu anhu, stigao do Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, našao ga je među svojim drugovima, te im prišao. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ga je upitao: "Da li te je poslao Ebu Talha?" "Da", reče on. "Zbog hrane?", upita Poslanik, tj. da li te je poslao da nas pozoveš na jelo. Enes reče: "Da." A nije mogao da Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, uruči hranu, zbog velikog broja ashaba koji su bili kod njega i zbog toga što je znao da će Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u odnosu na sebe, drugima dati prednost. Zbog toga je i rekao: "Da", kako bi ga pozvao da s njim sam ode do Ebu Talhine kuće i da uzme hranu koja je planirana za njega. U tom momentu Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao je svima: "Pođite!", i oni su krenuli. Enes kaže: "Ja sam krenuo ispred njih." U drugoj verziji stoji: "Bio sam tužan, jer je bio veliki broj onih koji su s njim pošli." Dalje nastavlja i kaže: "Kada sam došao do Ebu Talhe i o tome ga je obavijestio, Ebu Talha je kazao: 'O Ummu Sulejm, došao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i s njim još ljudi, a mi nemamo čime da ih nahranimo.' Ona reče: 'Allah i Njegov Poslanik, najbolje znaju.'" Ummu Sulejm, radijallahu anha, stvar je prepustila Allahu i Njegovom Poslaniku, jer, kao da je znala da je to Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, namjerno učinio, kako bi pokazao keramet (počast, nadnaravnost) u povećanju hrane. Ovo je samo pokazatelj njene oštroumnosti i pronicljivosti. Poslije je Ebu Talha otišao i dočekao Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, te su se poselamili i ušli, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao je: "Iznesi hranu!" U drugoj predaji stoji: "Ebu Talha ga je dočekao, i rekao: 'Allahov Poslaniče, mi nemamo osim ovog koluta kojeg je napravila Ummu Sulejm.'" U drugoj predaji stoji: "Ebu Talha je rekao: 'Allahov Poslaniče, to je samo kolut', a on reče: 'Allah će dati blagoslov u tome.'" U sljedećem predanju stoji: "Ebu Talha reče: 'Allahov Poslaniče, poslao sam Enesa da te samog pozove, a kod nas nema od hrane osim ovo što vidiš.'" Kada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ušao u kuću Ebu Talhe, kazao je: "Iznesi ono što imaš, o Ummu Sulejm." Ona je donijela onaj hljeb, a Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio je da se on smrvi. Ummu Sulejm je iscijedila mješinu za maslo i tako ga začinila. Potom je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nad tom hranom izgovorio ono što je Allah htio da izgovori, tj. zamolio je Allaha da u toj maloj količini hrane da blagosov. U drugoj verziji stoji: "Donijela sam, pa ju je on odvezao, a onda kazao: 'U ime Allaha! Allahu, povećaj blagoslov u ovoj hrani!'" Potom je rekao: "Dozvoli deseterici da jedu." Oni su jeli dok se nisu zasitili, a onda su izašli. Potom je opet rekao: "Dozvoli desetirici da jedu." I oni su jeli dok se nisu zasitili. Svi su jeli i zasitili se, a bilo ih je sedamdeset ili osamdeset (muttefekun alejhi). U drugoj verziji stoji: "Ulazila su deseterica, a izlazila su deseterica, sve dok nisu ušli svi koji su bili prisutni. Svi oni su se najeli, a nakon toga hrane je bilo isto kao i kad su je počeli jesti." U drugoj predaji stoji: „Ulazila su deseterica po deseterica, sve dok ih osamdeset nije jelo. Nakon toga je jeo Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i ukućani, i nakon njih je ostalo hrane." U drugoj predaji stoji: „A zatim su ostatak uručili komšijama.“
Prenosi se od Ibn Abbasa da je rekao: "Kada je bio dan Bitke na Bedru, Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, pogledao je u idolopoklonike kojih je bilo hiljadu, a njegovih ashaba samo tri stotine i devetnaest. Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, okrenuo se tada prema kibli, ispružio svoje ruke i počeo skrušeno dozivati svoga Gospodara i moliti Ga: “Allahu, daj mi ono što si obećao. Allahu moj, ako ova skupina muslimana bude uništena, Tebe više neće imati ko obožavati na Zemlji!” Neprestano je molio i dozivao svoga Gospodara ispruženih ruku, okrenut prema kibli, toliko da mu je ogrtač spao s ramena. Prišao mu je Ebu Bekr, radijallahu 'anhu, uzeo njegov ogratač i stavio mu ga na ramena. Zagrlio ga je s leđa i rekao mu: “Allahov Poslaniče, dosta ti je obraćanja Gospodaru. On će ispuniti ono što ti je obećao.” Potom je Allah objavio ovaj ajet: “I kada ste od Gospodara svoga pomoć zatražili, On vam se odazvao: ‘Poslat ću vam u pomoć hiljadu meleka koji će jedni za drugima dolaziti.’ Pa ga je Allah pomogao s melekima.” Ebu Zumejl je rekao: “Kazivao mi je Ibn Abbas, radijallahu 'anhuma, i rekao: ‘Dok je jedan od muslimana tada pomno pratio jednog idolopoklonika, ispred sebe, čuo je udarac biča, a iznad sebe konjanika kako govori: ‘Napred Hajzume!’ Bacio je pogled na idolopoklonika kojeg je pratio i vidio ga kako pada na leđa. Kada je malo bolje pogledao, vidio je da mu je nos razbijen i lice presječeno kao udarcem biča. Sve je pozelenilo. Potom se ensarija uputio Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, i ispričao mu šta se desilo. Rekao je: ‘Istinu si rekao.’ To je rezultat pomoći s trećeg neba.’” Tada su pobili sedamdeset idolopoklonika i isto toliko zarobili. Ebu Zumejl nastavlja i kaže: “Ibn Abbas mi je potom rekao: ‘Kada su muslimani zarobili idolopoklonike, Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, obratio se Ebu Bekru i Omeru, i rekao: ‘Šta smatrate da treba uraditi s ovim zarobljenicima?’ Ebu Bekr je rekao: ‘Allahov Poslaniče, oni su sinovi amidža i rodbine. Smatram da bi od njih trebalo uzeti otkup kako bismo se osnažili protiv nevjernika. Možda ih Allah uputi, pa da prime islam.’ Potom je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, upitao: ‘Šta ti veliš, sine Hattabov’? Rekao je: ‘Ne tako mi Allaha, Allahov Poslaniče, ja se ne slažem sa onim što predlaže Ebu Bekr. Ja smatram da treba da nam omogućiš, pa da ih pobijemo. Treba da dozvoliš Aliji da ubije Akila. Da meni dozvoliš pa da ubijem tog i tog (svoga zeta). Oni su, zaista, kolovođe kufra.’ Međutim, Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, naginjao je onome što je rekao Ebu Bekr, a ne onome što je Omer rekao. Kada je osvanulo Omer je došao i zatekao Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, i Ebu Bekra, kako sjede i plaču. Upitao je: ‘Allahov Poslaniče, reci zbog čega ti i tvoj drug plačete? Pa ako nešto bude za plača, plakat ću i ja, a ako ne, onda ću skupa sa vama plakati, zbog toga što i vi plačete.’ Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, je rekao: ‘Plačem zbog prijedloga tvojih drugova da prihvate otkup. Pokazana mi je patnja idolopoklonika bliže od onoga stabla, a stablo je bilo blizu Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem. Potom je Allah objavio: ‘Nijednom vjerovjesniku nije dopušteno da drži sužnje dok ne izvojuje pobjedu na Zemlji...’, pa sve do ajeta: ‘Sada jedite ono što ste zaplijenili, kao dopušteno i lijepo’, pa im je Allah tako dozvolio ratni plijen.“
Hadis bilježi imam Muslim
Kada je bio dan Bitke na Bedru, Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, pogledao je u idolopoklonike kojih je bilo hiljadu, a njegovih ashaba samo tri stotine i devetnaest. Znao je da ih je malo u odnosu na mušrike, pa se okrenuo tada prema kibli, ispružio svoje ruke i počeo skrušeno dozivati svoga Gospodara i moliti Ga: “Allahu, daj mi ono što si obećao. Allahu moj, ako ova skupina muslimana bude uništena, Tebe više neće imati ko obožavati na Zemlji!”, tj. ostvari ono što si mi obećao, pomozi muslimane protiv nevjernika, jer ako uništiš ovu skupinu muslimana, nećete imati ko na Zemlji da Te obožava. Neprestano je molio i dozivao svoga Gospodara ispruženih ruku, okrenut prema kibli, toliko da mu je ogrtač spao s ramena. Prišao mu je Ebu Bekr, radijallahu 'anhu, uzeo njegov ogratač i stavio mu ga na ramena. Zagrlio ga je s leđa i rekao mu: “Allahov Poslaniče, dosta ti je obraćanja Gospodaru. On će ispuniti ono što ti je obećao.” Potom je Allah objavio ovaj ajet: “I kada ste od Gospodara svoga pomoć zatražili, On vam se odazvao: ‘Poslat ću vam u pomoć hiljadu meleka koji će jedni za drugima dolaziti.’” (El-Enfal, 9.), tj. kada ste od Allaha molili da vam dadne pobjedu, pa vam se On odazvao i poslao vam hiljadu meleka koji su jedni za drugima pristizali. Kazivao je Ibn Abbas, radijallahu 'anhuma, i rekao: “Dok je jedan od muslimana tada pomno pratio jednog idolopoklonika, ispred sebe, čuo je udarac biča, a iznad sebe konjanika kako govori: ‘Napred Hajzume!’ Bacio je pogled na idolopoklonika kojeg je pratio i vidio ga kako pada na leđa. Kada je malo bolje pogledao, vidio je da mu je nos razbijen i lice presječeno kao udarcem biča. Sve je pozelenilo. Potom se ensarija uputio Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, i ispričao mu šta se desilo. Rekao je: ‘Istinu si rekao. To je rezultat pomoći s trećeg neba.’ Tada su pobili sedamdeset idolopoklonika i isto toliko zarobili.” Hajzum je ime konja na kojem je bio taj melek. Kada su muslimani zarobili idolopoklonike, Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, obratio se Ebu Bekru i Omeru, i rekao: “Šta smatrate da treba uraditi s ovim zarobljenicima?” Ebu Bekr je rekao: “Allahov Poslaniče, oni su sinovi amidža i rodbina. Smatram da bi od njih trebalo uzeti otkup kako bismo se osnažili protiv nevjernika. Možda ih Allah uputi, pa da prime islam.” Omer je rekao: “Ne tako mi Allaha, Allahov Poslaniče, ja se ne slažem sa onim što predlaže Ebu Bekr. Ja smatram da treba da nam omogućiš, pa da ih pobijemo, da svako ubije svoga bližnjega. Oni su, zaista, kolovođe kufra.” Međutim, Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, naginjao je onome što je rekao Ebu Bekr, a ne onome što je rekao Omer. Kada je osvanulo došao je Omer i zatekao Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, i Ebu Bekra, kako sjede i plaču. Upitao je: “Allahov Poslaniče, reci zbog čega ti i tvoj drug plačete? Pa ako nešto bude za plač, plakat ću i ja, a ako ne, onda ću skupa sa vama plakati zbog toga što i vi plačete.” Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, je rekao: “Plačem zbog prijedloga tvojih drugova da prihvate otkup. Pokazana mi je patnja idolopoklonika bliže od onoga stabla.”, a stablo je bilo blizu Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem. Potom je Allah objavio: “Nijednom vjerovjesniku nije dopušteno da drži zarobljenike dok ne izvojuje pobjedu na Zemlji...”, pa sve do ajeta: “Sada jedite ono što ste zaplijenili, kao dopušteno i lijepo.” (El-Enfal, 69.), tj. ne priliči vjerovjesniku koji se bori protiv nevjernika koji žele da ugase Allahovo svjetlo i unište vjeru, da zadržava zarobljenike radi otkupa, jer to je neznatna vrijednost u odnosu na suzbijanje njihovog zla. Sve dok su oni jaki, ne treba ih držati kao zarobljenike s ciljem otkupa, a kada oslabe, onda se mogu s tim ciljem zadržati. Pa im je Allah tako dozvolio ratni plijen kojeg na silu uzimaju od nevjernika.
Džabir b. Abdullah, radijallahu anhuma, rekao je: "Bio sam prisutan kad je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao Bajram prije nego što je održao hutbu, i to bez ezana i ikameta. Zatim je, nakon što je klanjao bajram namaz, ustao naslanjajući se na Bilala, održao hutbu, naredio ljudima da budu bogobojazni, podstakao ih na pokornost, opomenuo ih, a zatim otišao ženama i uputio im nekoliko savjeta. On ih je opominjao i naredio im da dijele sadaku, rekavši: 'Dijelite sadaku, jer vi ste najmnogobrojnije u džehennemu.' Kada im je to rekao, iz sredine žena ustade jedna žena tamnih obraza i reče: ‘Allahov Poslaniče, zašto?’ On reče: ‘Vi puno proklinjete i nezahvalne ste svojim muževima.' Tada one počeše udjeljivati svoj nakit i bacati u Bilalov ogratač svoje minđuše i prstenje.“
Muttefekun alejh
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao je ashabima bajram-namaz, i to bez ezana i ikameta. Nakon što je klanjao, održao je govor u kome je naredio ljudima da budu bogobojazni, podstakao ih na izvršavanje vjerskih naredbi i klonjenje vjerozabrana, i na obaveznost poslušnosti Allahu Uzvišenom javno i tajno, te na to da se prisjećaju Allahove nagrade i Njegove kazne, i da uvijek budu između straha i nade. A zbog toga što su žene bile odvojene od ljudi i nisu mogle čuti njegov govor, a on se brinuo i vodio računa o malom i velikom, i prema svima je bio samilostan, pa se nakon ovog govora, zajedno sa Bilalom, uputio ka mjestu gdje su bile žene, i održao im govor u kome ih je posebno opominjao i objasnio im da su većina stanovnika Vatre žene; naredio im je da što više dijele sadaku, jer sadaka gasi srdžbu Gospodara. Nakon toga je iz sredine te skupine žena ustala žene i upitala ga o razlogu zbog kojeg su većina stanovnika Vatre žene, kako bi se mogle toga kloniti. On im je rekao: "Jer vi se puno žalite i pri tome govorite pokuđene riječi, i nezahvalne ste svojim muževima na mnogim dobrima ako vam je samo jednom nešto uskratio. A poštu su te žene hitale svakom dobrom djelu i žurno se udaljavale od svega što bi uzrokovalo Allahovu srdžbu, počele su u Bilalov ogratač bacati prstenje i narukvice sa ruku i minđuše sa ušiju želeći time steći Allahovo zadovoljstvo i Njegovu nagradu.
